Šajkača je nadaleko poznato srpsko nacionalno obeležje.
Dok mnogi tvrde da ova kapa potiče iz srca Šumadije, ili centralne Srbije, mi znamo pravu verziju njenog porekla.
Istorija kape Šajkače počinje od sredine 19. veka, na teritoriji današnje Vojvodine, odnosno tadašnje Austrougarske monarhije.
Srbi su pre šajkače i šešira nosili crvene grčke kape – fesove. Fes (grčki: Φέσι), ili tarbuš (طربوش) naziv je za (obično) crveni šešir u obliku valjka. Fes je grčkoga porekla, ali ubrzo je prihvaćen i od Turaka, a nosili su ga i pripadnici drugih vera i etničkih skupina u Osmanlijskom carstvu u 19. veku.
Polovinom pretprošlog veka austrougarska vojska, kao i druge evropske vojske, shvatila je da šarene, nakinđurene uniforme koje su se do tada nosile nisu baš najpraktičnije. Naime, loše su se uklapale u okolinu, blato ih je za kratko vreme habalo, a neprijatelju su bile lako uočljive iz daljine.
I tu dolazi šajkača!
Kako kaže predanje, austrougarskoj armiji napravljena je nova uniforma. A kapa je bila šajkača!
Nova uniforma se, međutim, nije dopala vladaru Francu Ferdinandu, pa je urađeno novo rešenje, a postojeće već sašivene uniforme je kupila Srbija u četvrt cene.
Šajka znači galeb na ruskom jeziku, a Mesto Šajkaš, danas u opštini Titel uzima se kao rodno mesto kape šajkače. Šajkača je stara balkanska kapa koju su nosili Srbi iz dela Vojvodine koji se zove Šajkaška.
Šta simbolizuja šajkača i kako je postala naš zaštitni znak
To je kapa koja se nosila i u delu Srema i bila je plave boje jer je simbolizovala nebo. Njen simbol, kao stare, autohtone kape jeste simbol galeba u letu, raširenih krila i to je tzv. slobodarska kapa.
Zbog te njene simbolike, kralj Milan Obrenović želeo je da upravo ta kapa zameni fes, koji je nošen u najvećem delu prekosavske Srbije. Šajkača je u Srbiju uvedena propisom iz 1870. godine. Konkretnim nazivom, šajkača (kao deo nonošnje šajkaških graničara, čije je vojničko odelo bilo narodno) nazvana je u propisu iz 1876. godine, kojim je naloženo da narodne starešine nose “šajkašku kapu”, kakva je određena i za narodnu vojsku. Tako je kao kapa vojnika i nižih činovnika šajkača ubrzo prihvaćena.
Čudna sudbina i zanimljiva strana “jeftine” kape
Vremenom je prihvaćena i kod našeg civilnog stanovništva, pa je nacionalizovana i prešla u svakodnevnu upotrebu pri muškoj narodnoj nošnji.
Ova priča ima svoju vrlo zanimljivu stranu – carsku austrougarsku vojsku, nekoliko desetina godina kasnije, srpska vojska potukla je baš u tim, jeftinim kapama koje nije želeo njihov prestolonaslednik, Franc Ferdinand.
Je l ste to saznali na Diskaveriju ili Kapelskim kresovima? previše nebuloza na jednom mestu, neargumentovanih po tradiciji naših eksperata.
ajd kume ne seri kvake nego daj neki protiv dokaz ili dije vnago
Ovde nešto nije baš kako treba , kako je moguće da se ova kapa ne svidi Francu Ferdinandu i da se kasnije ona proda srbima…te da se ona uvede 1870. godine( a Fedinand je rođen 1968.godine ) ??
hahaha e moj glupaku..brkas likove FFJ je rodjen 1830 ..i da bio je vec KuK car 1868 ..umro 1916…Franc Jozef I..lol…
Puno je interesntnije pitanje zasto se sajkaca danas ne nosi ni u Sremu, ni u Sakasu, ni u Bosni (bivsa Austrougarska)? Nosi se iskljucivo u centralnoj Srbiji.
Galeb se na ruskomkaže Čajka a ne Šajka, a šajkača je prozvana po tkanini od koje je napravljena vrsti čoje zvane šejk. Šajkača jeste izvorno dizajnirana kao dio uniforme austrijske carske vojske.
@flamates
Hvala na ispravci.