Pevao je za Danku, Ljiljanu, Sanju, Branku, Nadu, Jelenu, Anđelu, Anu, Aleksandru, Dijanu, Fatimu, Mirjanu, Martu, ali malo je poznato da je jednoj Slavici, u koju je bio smrtno zaljubljen, posvetio najtužniju pesmu…
“Voleo je sve žene o kojima je pevao”, ispričala je kuma Tome Zdrakovića, pevačica Olivera Katarina o najvećem jugoslovenskom boemu. Svaku svoju ljubav Toma je ispratio uz pesmu, ali tajna njegove najveće ljubavi je otišla sa njim u grob.
“Bio je savremeni trubadur. Njegova duša bila je satkana od ljubavi. Nosio je ljubav i prema grešniku i prema stradalniku i prema svakom biću na ovom svetu. Tražio je opravdanje, a ne osudu. U očima mu je bila toplina. I neviđena nežnost. I ljubav. Kad gleda, kao da natapa nežnošću i ljubavlju”, ispričala je Olivera Katarina.
I zaista je bilo tako.
Tomina najtužnija pesma otpevana je za jednu plavokosu Slavicu. “Buket belih ruža” možda ne spada među njegove najveće hitove, ali definitvino krije najtužniju, štaviše, jezivu istinitu priču o njegovoj prvoj ljubavi koja je umrla ne napunivši 20. godina.
Ova ljubavna priča počela je u Tuzli, gde je Toma, tada još nepoznat široj javnosti upoznao studentkinju Slavicu, rodom iz Tuzle. Tako je započela njegova prva velika ljubav. Maštao je o venčanju sa njom, ali je uskoro iz njenog dnevnika otkrio detalje o njenom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima, što ga je šokiralo. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osećanja.
Sve je počelo dok je pevao u tuzlanskom hotelu “Bristol” kada je ugledao vitku plavušu Slavicu i odmah se zaljubio. U to vreme rešio je da ode u Beograd, gde je umesto popularnog kolege i prijatelja Dragana Tokovića zapevao u baru na Terazijama.
“Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela “Balkan”, a ona se pojavila tek posle ponoći”, kasnije je ispričao Zdravković.
Pošto je uspeo nekako da preboli Slavicu, u njegovo srce ušla je crna Olgica, koju je Toma ubrzo zaprosio. Njihov brak, međutim, nije dugo potrajao.
Kada je 1963. godine pevao na crnogorskom primorju, dobio je telegram u kojem ga je lekar koji je lečio Slavicu obavestio da je ona teško, neizlečivo bolesna i da želi da ga vidi. Kada je stigao u Sarajevo, nije mogao da je prepozna, jer je izgubila trideset kilograma. Toma zbog nastupa nije mogao da ostane sa Slavicom, a nekoliko dana kasnije, stigao mu je novi telegram u Tuzlu, kojim je obavešten da je njegova ljubav umrla.
Pogođen njenom smrću, napisao je najdriljiviju pesmu u karijeri.
“Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo… A bila je plava sa kratkom kosom. Imala je i oči plave i pomalo tužne. Visoka, sa dugim nogama u plavim farmericama, izgledala je kao prava ”baba roga” – pričao je Toma objašnjavajući kako je nastala pesma “Buket belih ruža”.
Ipak, postoji ljubav koja je umrla sa Tomom i kojoj je posvetio sve pesme, a njeno ime nikada nije otkriveno, kako svedoči glumac Miša Janketić:
“Ljubav njegovog života, kojoj je posvetio sve svoje pjesme, vrlo je određena osoba. Neću da otkrijem njeno ime, da je ne kompromitujem. Njoj je posvetio celi svoj život. Dok je pričao o njoj, često je plakao. On priča, a suze teku. I nisi mogao da ga ne voliš u tom trenutku. Ali ta zabranjena ljubav ga je uništila”, ispričao je glumac Miša Janketić.
Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hranu. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je u ponedeljak, 30. septembra 1991. godine u Beogradu, u 53. godini života.
Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate ali se nije pridržavao saveta lekara. Sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu.
Izvor: Stil. Kurir
