Био један човек који је био познат по својој смирености и љубави према свему на свету. Сваки посао, којег би се латио, успевао му је одлично. Сви су га поштовали и често долазили код њега по савет. Једном је код њега дошао комшија који му је завидео на свему и био надмен и горд.
Имам све у животу! – рекао је комшија поштованом човеку. – Живим у потпуном благостању. Али, тебе више поштују у граду него мене. По твом мишљењу, на кога ти ја личим? Мудри човек осмехнуо се и рекао: – Личиш ми на Бога.
Љубоморни комшија задовољно се насмешио. Али је пожелио да неку гадост уради пријатељу, зато је узвикнуо:
– Ти мени изгледаш као ђубре! Не разумем зашто те цео град уважава!
Мудри човек ништа није одговорио, само се мало осмехнуо. То је комшију још више наљутило, па је питао:
– Зашто се ниси увредио на моје речи, јер ти си мене назвао Богом, а ја тебе ђубретом?
– А зашто бих се увредио? – одговорио је мудри човек. – Ко је у себи спознао Бога, он Га види и у другима. А тај ко је пун нечистоће, види сваког другог као гомилу ђубрета.
Поука: Човек у другоме види оно што се налази у њему самом.
Бебамур
