Jedan Vladimir iz Beograda napisao je Fejsbuk – status o svom neverovatnom događaju koji je, videćete, pravi dokaz da oko nas zaista žive ljudi dobrog srca, samo je potrebno verovati u njih i njihovu dobrotu.
Od sad pa nadalje vaš lajtmotiv u životu biće rečenica: Šta misliš to i prizivaš.
Vladimir je izgubio novčanik u centru Beograda i taman kad je rešio da ne očajava zbog nesrećnog događaja stvar se, kao nekom čarolijom, okrenula u njegovu korist.
Priču prenosimo u celosti:
“Ne znam kolika je verovatnoća za ovako nešto ali jutros smo se vraćali Rudhaman i ja sa Sunday Beat-a, standard doručkovali i čekali taksi na autobuskoj stanici kod hotela Moskve.
Dok smo čekali, nepotrebno sam spustio novačnik da me ne žulja na klupicu gde se čeka bus. Stiže taksi, ustajemo i sedamo u isti. Ruda brat me pita “Je l’ si uzeo novčanik” – na šta mu ništa ne odgovaram jer je sedeo ispred mene, i vidno umoran ga nisam ni čuo.
Nastavljamo dalje ka Cvetkovoj pijaci jer pičimo na Zvezdaru i Mirijevo da se odbacimo i tek tu skapiram da mi nema novčanika…
Proveravamo brzo sve. Skapiram da mi je ostao na klupici kod hotela Moskva. Taksista Šumaher nas vraća za 10 min nazad leteći na “zelenom talasu” semafora. Međutim – ništa…
Nema novčanika, unutra sav novac što sam imao, sva dokumenta, kartice – ma sve… Ništa, pregledali smo oko stanice malo okolo da ga neko možda nije tu bacio i uzeo novac. Međutim nema ni traga od novčanika.
Vraćamo se nazad do brata Srbu da nam da novac da platimo čoveku taksi.
U celom tom putu pričamo Ilija i ja kao dva šamana o karmi, energiji i kako “jebeš pare, ma samo dokumenta da se vrate” i provuče se ideja da možda napišem na fejsu da mi je nestao novčanik ako neko možda ukuca moje ime i prezime sa lične karte.
Nismo hteli da se mračimo, već navodno ajde da verujemo da ga je našla dobra duša.
I kao što kažu “šta misliš, to i prizivaš” – pišem jutros status da mi je nestao novčanik i da ako ga je našao neko možda neka mi barem dokumenta vrati.
Menjam i profilnu da bi me lakše prepoznali online – kad nakon 30 minuta ulazim u poruke gde stoji “1 Message Request” (tu stoje poruke od ljudi koji ti nisu prijatelji).
Otvaram poruku, a meni piše Teo Pavlovic “buraz da nisi ti možda zaboravio novčanik?”
U totalnoj neverici da me je čovek već našao i pisao mi je – razmenjujemo informacije, kupim novčanik odmah potom, malo smo se upoznali i popričali.
Pošten nalazač dobio je malo više od zaslužene nagrade nego što to nepisano pravilo navodi i možda ćemo u mesecima koji dolaze čak i nešto raditi jer radi u ugostiteljstvu 🙂
Suština cele priče je da bez obzira šta vam se desi, uvek to gledajte sa neke pozitivne strane, nadajte se da boljem jer zaista ono što mislimo to i privlačimo. <3
Mogao sam da psujem sebe ili tog nalazača kako mi je “uzeo sve” itd, a umesto toga sam ga blagosiljao i govorio “neka mu je sa srećom i neka barem lepo potroši taj novac – jedino neka mi vrati dokumenta je l – šta će mu :D” – a dobio sam na kraju mnogo više, pa možda i prijatelja za života.
Hvala Nebojša, bratino i britka poštena sabljo <3 Dokazao si meni iz prve ruke da ima pre svega dobrih, saosećajnih i poštenih ljudi u Srbiji i dao si lekciju meni i svima možda kroz ovaj status da ako nađete nekom novčanik, ili pozamašnu svotu novca – gledajte da to vratite jer nikada ne znate kome je to namenjeno (možda majci za lečenje majke, možda studentu da plati ratu na fakultetu, možda čoveku poslednja plata). Uživajte u danu, iako je ponedeljak <3.”
