Трећа по реду жена Стефана Првовенчаног и прва жена која је понела титулу српске краљице била је Ана Дандоло, унука моћног млетачког дужда Енрика Дандола и касније мајка српског краља Уроша I.
Од папе Иноћентија Трећег Стефан Немањић затражио је краљевску круну. Због противљења Угарске, папа је одбио да му додели краљевско достојанство. Али, Стефан не одустаје. Како је Венеција имала приличног утицаја на политичке прилике земаља на Балкану, Стефан се зближио с породицом млетачких дуждева. Млетачка принцеза Ана Дандоло постаје његова трећа жена 1207/08.
Нови папа Хонорије Трећи послао му је, 1217. године, златну краљевску круну. Стефан Немањић постао је први немањићки краљ Србије, првовенчани краљ. Венецијанка Ана Дандоло крунисана је заједно са Стефаном 1217. године у цркви Св. Петра и Павла у Расу.
Стефанов брат Сава знао је да је женидба с католикињом значила почетак сарадње с папом. А кора папиног хлеба је тврда и није за нас Србе, говорио је највећи српски подвижник и богољубац. Ана је Стефана наговарала да се одрекне шизме и он је начелно прихватио да се одрекне православне вере, али то обећање није испунио.
Први српски краљ и краљица имали су синове Предислава (касније архиепископ Сава II), Уроша (касније краљ Стефан Урош I) и ћерку Ренијеру.
Краљица Ана Дандоло надживела је свог супруга скоро пуне четири деценије. На такав закључак јасно упућује чувена фреска Смрт краљице Ане Дандоло, која је насликана на северном зиду припрате цркве Св. Тројице у манастиру Сопоћани.
На фресци је приказана Ана на одру у тренутку када њену душу прихвата анђео, а на њеном узглављу се појављују Исус Христос и Богородица. Око одра је окупљен српски двор. Урош је приказан у владарској одежди са круном на глави, а иза њега стоје принчеви, Милутин и Драгутин, принцеза Брнча и снаха, краљица Јелена, која љуби леву руку Ане.
Присутан је и архиепископ Сава ΙΙ. Фреска приказује да је њен син, краљ Урош I, и његова деца – Анини унучићи Милутин, Драгутин и Брнча) присуствовали последњим тренуцима њеног живота.
Ана је, дакле, очигледно надживела свог супруга, који је умро 24. септембра 1227. године и који је најпре био сахрањен у Студеници, а потом му је тело пренето у Жичу, да би заслугом његовог сина краља Уроша било пренето у Сопоћане.
Поставља се питање када је настао сопоћански живопис. Општеприхваћена теза је да је настао између 1263. и 1268. године. Тада треба сместити и смрт Ане Дандоло.
Несумњиво је да је допринос краљице Ане био толики да су се српска и млетачка породица међусобно високо уважавале. Краљица Ана умрла је (највероватније) 1258. године. Сахрањена је у манастиру Сопоћани, где се налази и поменута фреска са мотивом краљице на одру, окружене најближима.
Опанак, Новости, BastaBalkana.com
