Adamah na hebrejskom znači “zemlja”.
Pošto je završio stvaranje Zemlje, zvezda i biljaka u Rajskom vrtu, Bog je umesio loptu od gline kako bi od nje napravio prvog čoveka. Ta zemlja je poticala sa četiri strane sveta i zbog toga je prvi čovek sinteza i samim tim, simbol samog postojanja. Adam nas vraća u naše ovozemaljsko stanje, u tu prvobitnu loptu od gline. Istovremeno, on je simbol dovršenog stvaranja, njegov vrhunac.
Čim je oživeo Adama svojim dahom, Bog stvara poljske zveri i nebeske ptice i odvodi ih kod Adama da ih on imenjuje, dajući mu tako prvu vlast nad stvorenim svetom.
PRVOBITNI GREH
Adam je stvoren po obličju božjem , ali nije ravan Bogu. Tu razliku je želeo Bog, koji mu prepužta zadatak da stvori sopstveni moralni kodeks.
On je prvi čovek hrišćanstva. Iako mu je Bog pokazao put kojim treba da ide, kako je to prikazao Mikalenđalo na fresci u Sikstinskoj kapeli, Adam ubrzo poželi da se poistoveti sa Bogom tako što, na Evin podsticaj, proba zabranjeno voće sa drveta saznanja. Božje proklestvo je strašno jer je Adam izneverio poverenje koje mu je Bog ukazao.
KAZNA ZA GREH
Taj prvobitni greh jeste uzrok njegovog pada i povlači za sobom kaznu: čovk je osuđen da obrađuje zemlju i da se u nju vrati kad umre (“jer si prah i u prah ćeš se vratiti” 1. Knjiga Mojsijeva, 3:19), a žena da rađa u mukama.
On tako postaje simbol celokupne ljudske patnje i smrti, u koju je odveo čovečanstvo. Dok je Adam čovek i samim tim predstavlja ovozemaljski život, Hristos “drugi Adam”, označava preporod čovečanstva i nadu u raj. Sveti Pavle u Prvoj poslanici Korinćanima podseća da je prvi čovek nastao od zemlje, zemljan, dok je drugi, Hristos, došao s neba.
