U našem narodu mnogo je verovanja iz naroda koji se tiču bajanja i bacanja magije, tako da se i raskršće puta dosta sreće u tome kontekstu. Kad neko nekome želi da podvali nekim zlom, prema verovanju starih ljudi, onda mu pravi mađije na krstoputini.
Tako ako je neko bolestan, onda žena koja baje, ona uzme donji veš (kod muškarca najčešće košulja ili pojas), zatim ga bolestan obuče na krstoputini, da bi ozdravio noseći, verujući da će bolest napustiti bolesnika i otići na neku drugu stranu (put) negde u planinu gde kokoške ne kokodaču, petlovi ne pevaju, pseta ne laju, deca ne plaču. Veruje se kada se stavi “živa” u pojas (žene ili muškarca) ili bebe u povojak- uzme se “živa” i stavi u ljuspu lešnika, pričvršćena u crvenom vosku i to se nosi za zdravlje, verujući da neće da do čoveka dođe nikakva bolest, pogotovo kod novorođenčeta.
Ako žena vračara pronađe napravljene mađije kod ljudi ka kosi (mađije napravljene da se devojka ne uda, momak ne oženi, bolest u kući, da ne ide napredak u kući) to se stavi na krstoputinu, s verovanjem da se čovek oslobađa od mađija. Kod stoke na krstoputinu spali koš za seno i drugo gde vračara pronađe mađije (da se ovce ne jagnje, krave ne tele, da crkava sve živo u štali) Ne mokri se na krstoputini, ispod strehe kuće ispod šipke, zato što se tu rasturaju mađije i veruje se da će one otići za onim ko mokri na ovasveta mesta
