Марковдан, крсна слава у част светог апостола и јеванђелисте Марка, празнује се 8. маја по Грегоријанском календару тј. 25. априла по Јулијанском календару.
Свети Марко је био Христов ученик и помоћник Светог Петра, који је на молбу верника написао књигу о Исусовим чудесима и учењу. Тако је према предању настало прво јеванђеље.
Од давнина се овај светитељ поштује и празније у нашем народу, нарочито међу земљирадницима и сточарима. Тако је и данас распрострањено веровање да апостол Марко шаље непогоду у она сеоска подручја где се људи усуде на раде на њиви и у пољу.
На данашњи дан верује се легенди да свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити преко целе године.
Ова традиција се пренела и на остала занимања, те се Марковдан сматра “благим даном”, временом за одмор и молитву.
У Лесковачкој Морави се сматрало да кукуруз треба почети са окопавањем одмах иза Марковдана, када је најбоље и купус расађивати – да би добро родио.
А онај ко је спавалица требало би да избегава дремку на овај дан! Наиме, народ верује да никако не ваља дремати преко Марковдана како човек не би био бунован и поспан преко целе године.
Срби верују и да на данашњи дан ваља одремати само ако је неко дремао и на Ђурђевдан. По народном веровању, ако је на Ђурђеван неко дочекао јутро у постељи или му је тог дана неко предао сан – што је значило да ће током целе године бити дремљив, а мозда и болешљив – тај треба да одспава и на Марковдан, па ће се тако избавити од поспаности и болести.
Данашњи дан, називајући га Мистровданом, нарочито су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.
У Београду, код Хајдучке чесме у Кошутњаку, многи се окупљају и славе Светог Марка, а посебно у Цркви светог Марка код Ташмајдана. Слави се и као крсна слава, а изузетно је честа слава у Шумадији.
Извор: Медији
