Ремек-дело средњевековнде уметности, манастир Сопоћани, заједно са Старим Расом прво је историјско наслеђе које се нашло на UNESCO-вој листи светске културне баштине од 1979. године.
Недалеко од извора реке Рашке у близини Новог Пазара манастир Сопоћане је подтигао краљ Стефан Урош I око 1265. године по угледу на византију, као породични маузолеј.
Сама црква манастира посвећена је Светој Тројици, а манастир је добио назив по словенској речи “сопот”, што значи извор.
Урошева жеља да манастир буде породични маузолеј никада није заживела. Ни сам краљ није у њему био сахрањен након смрти, ипак, у њега је прво положена краљева мајка, Ана Дандоло, млетачка принцеза и прва српска краљица.
Фрескопис манастира до данас се убраја у најлепше на свету.
О фрескописцима Сопаћана мало се зна, а до данас њихов рад спада у сам врх средњевековног зидног сликарства .
Познато је да је краљ Урош I унајмио најбоље уметнике тог времена, који су у Србију стигли из Цариграда.
Иако време настанка манастира није прецизно познато, јер је натпис на прстену тамбура кубета у коме је било утиснуто време градње оштећен, сматра се да је осликан између 1272. и 1276. године.
Манастирски фрескопис спада међу најлепше у Европи, а неке од најпознатијих фресака су: Архијереји се клањају Христу Агнецу, Успење Пресвете Богородице, приказ младих краљева Драгутина и Милутина, Свети Апостол Филип…
Мона Лиза два века пре Мона Лизе
Фреска Светог апостола Филипа на западу прозвана “Мона Лиза пре Мона Лизе” једна је од најинтригантнијих уметничких дела на свету. Настала чак два века пре Мона Лизе Леонарда да Винчија, а у народу је била позната и под називом Лепи Јован. Спуштени поглед и тајанствене сопоћанске очи које те прате где год да се помериш већ скоро осамсто година одолевају времену и суровим историјским догађајима, а посетиоце манастира остављају без даха.
Двеста година без крова
У време Велике сеобе Срба 1690. године, стадао је и манастир Сопоћани. Пљачкајући по Србији, Турци су са велелепног манастира скинули кров, а зуб времена урушио је и куполу. Ипак фреске су делом преживеле, а манастир је обновљен почетком 20. века.
ОПАНАК
