За њега се не припрема дочек на тераси Скупштине, не даје ни интервјуе, а чак ни комшије не знају да у новобеоградским блоковима живи један светски шампион. Додуше ветеран. Радомир Скоко је атлетичар који је постао светски првак тек у деветој деценији.
Светски је шампион у бацању диска. Са куглом је вицешампион, а када баци кладиво, поставља европске рекорде. И све то Радомир Скоко постигао је у 89. години.
„Био сам ја и на Олимпијским играма. Донео сам две сребрне медаље 2010, а на Балканском првенству сам рекордер у три дисциплине. Ја мислим да то још нико није оборио“, каже атлетичар ветеран Радомир Скоко.
Атлетиком је активно почео да се бави тек у седамдесетој и то му није тешко пало. Каже да се за важна такмичења и медаље припрема од детињства.
„Ја сам родом из Херцеговине, Гацко, Југовићи, и тамо, богами, на тим неким свечаним скуповима, бацао се камен. Тамо кугла није била. И то је било најважније такмичење, уз, наравно, скок удаљ“, сећа се Скоко.
Пријатељи га зову Супермен. Колико због снаге, толико и због воље да и пред 90. рођендан тренира свакога дана.
„Па стане нека дама, па пита: Ма је ли то могуће да и у тим годинама можеш да витлаш то кладиво? Ја кажем: Па могуће је, ево, видите. Кад пођем на тренинг, осећам се уморно, а кад се вратим, ја сам одморан. Не знам зашто то. Али добро, ми не прегоримо, ми то полако“, каже Скоко.
Полако се клацка и аутобусом до Лиона, али и других европских градова у којима осваја медаље.
„За овај период ја сам освојио на међународним такмичењима 41 медаљу – од тога су 24 златне, 12 сребрних и пет бронзаних. Имам још једну медаљу, коју сам освојио прошле године, врло ми је важна. А то је медаља за 50 година брака“, напомиње новобеоградски шампион.
У све то не убраја и 60 медаља на регионалним такмичењима. И даље има амбициозне планове – да обори рекорд од 21 метра колико баца диск и кладиво, али и девет метара са куглом.
„Највише сам волео куглу, а сад ми је некако диск прирастао при срцу. Знате шта? Бити првак света у тим годинама, није лако. Али се осећам још, да не кажем млад, али ту сам негде, треба још до стоте ићи даље“, наводи своје планове времешни атлетичар.
И побеђивати конкуренцију, која ни међу ветеранима није наивна.
„Један Норвежанин, један Немац и један Холанђанин, нас четири смо стално ту негде. И они су мене побеђивали, што јес’, јес’, морам да признам. Волео бих да још једно такмичење буде и да дођемо сва четоврица који смо ту негде да се опробамо. Али не верујем…“, каже Радомир.
Каже да држава не обраћа много пажњу на спортисте ветеране. Због здравствених али најпре финансијских разлога, пропустиће Светско првенство. Али се зато загрева за Балканијаду у Словенији у септембру. Не допушта да га скину са трона, па ће у јулу бранити и титулу државног првака. У успех не сумња.
Припремила Јелена Петровић за РТС
