Српска православна црква и верници данас славе празник Светог мученика Иполита који је пострадао заједно са својом породицом за време прогона хришћана у доба владавине римског цара Декија.
Свети мученик Иполит рођен је и васпитан као незнабожац и радио је као надзорник тамница у Риму. Његов живот се променио када је ту био затворен архиђакон Лаврентије.
Данима је Иполит гледао како овај будући светитељ чини чуда и лечи остале затворенике притом проповедајући о једном Богу и Христовој љубави. Схватио је да и он почиње да верује у све то и замолио је Лаврентија да га крсти.
Након овога, према предању, Иполит је Лаврентија одвео у свој дом где је овај кристио целу његову продицу – децу, жену и дадиљу.
Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело овог мученика и часно га сахрани. Међутим, то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој, Иполит би ухваћен и изведен пред цара.
Пошто се не хтеде одрећи вере, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају, али Иполит му на то, прича каже, мирно поручи: “Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!” Тада га протегоше по земљи и шибаше немилосрдно, а Иполит само викаше: “Хришћанин сам!”
Међутим, најстрашније искушење тек је чекало овог светитеља.
Цар је чуо да су се и сви чланови Иполитове породице кртстили и наредио је да их доведу. Управо је стара дадиља била та које је пркосну цару рекла истину: “Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој него ли бешчесно с вама нечестивим живети.”
Након тога, предање каже, она је била прво убијена, а онда и сви остали чланови Иполитове породице и то на његове очи. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.
Због страшне смрти која је задесила овог хришћанина, али и целу његову породицу, данашњи празник сматра се празником сваког дома у коме влада мир и слога и у коме споне љубави повезују родитеље и њихову децу.
У старој Србији је постојао обичај који се понегде и до данас одржао да породице данас заједно одлазе у цркву и пале свеће у част Светог мученика Иполита. Сви би требало да се помоле за здравље и да остатак дана проведу заједно. Верује се да ће чланове те породице срећа пратити преко целе године.
Чак иако не верујете у ове обичаје и сматрате их “бапским” причама, данашњи дан проведите поред својих најмилијих. Причајте, шалите се и смејте се. Видећете, љубав ће вам се вратити стоструко!
