Sveti srpski kraljevi i carevi: Evo gde počivaju mošti vladara Nemanjićke loze

0
2680

SVETI SIMEON MIROTOČIVI, STEFAN NEMANJA

Veliki župan Stefan Nemanja i osnivatelj srpske zemlje, veliki zadužbinar i svetac, na presto je došao 1168. godine, nakon što je porazio svoju stariju braću. Sem što je bio sposoban vladr, Stefan Nemanja je bio i vrlo duhovan čovek. Ulagao je u izgradnje crkava i manastira, koje do dana današnjeg istrajavaju.

sveti simeon

Začetnik je loze Nemanjića.

Vladao je sve do 1196. godine, a vlast je preneo na svog srednjeg sina Stefana Prvpvenčanog.

Nakon predaje vlasti, Stefan Nemanja je otišao u Hilandar i tu se zamonašio. Umro je 1200. godine u Hilanadru. Osam godina nakon njegove smtri njegovo telo je preneseno u manastir Studenicu. Telo je pronađeno netaknuto i neraspadnuto, pa je tada Stefan Nemanja proglašen za sveca.

I danas se možete pokloniti čudotvornim moštima Svetog Simeona, kako mu je bilo monaško ime, u manastiru Studenici.

SVETI SAVA

Iako nije bio srpski vladar, on je kao najmlađi sin Stefana Nemanje, mnogo učinio za Srbiju i srpski narod.
Rastko Nemanjić, još kao mladić pobegao je na Svetu Goru, gde se i zamonašio dobivši ime Sava.

Sveti Sava je učvrstio veru Srbima. Bio je prvi arhiepiskop srpske autokefalne crkve.

Iako nije bio vladar, slobodno se može za njega reći da je bio jedan od najvećih srpskih državnika i prosvetitelja.

Preminuo je u bugarskoj prestonici Trnovu, tokom povratka iz Svete zemlje, na dan Odanija Bogojavljenja, 13. januara 1236. godine. S obzirom da se na taj dan nijedan svetitelj ne proslavlja, Savu slavimo 14. januara po starom kalendaru, a 27. po novom, dok ga Rusi slave 12. januara.

sveti sava

Njegov nećak, Kralj Vladislav je preneo njegovo telo iz Trnova u Mileševu, naredne godine, a grobnica u koju ga je položio postoji i danas. Kao dan prenosa moštiju ustanovljen je 6. januar, a to je datum kada je njegov kovčeg otvoren. Na grobu u drevnoj bugarskoj prestonici gde je prvobitno počivao neprestano se čitaju molitve i dan danas.

Budući da je kult Svetoga Save u narodu bio toliko jak da je bio centar oko koga su se Srbi okupljali u borbi protiv Turaka.
Srpki ustanici u Banatu lik Svetog Save su stavili na svoju zastavu, zbog čega je Sinan Paša naredio da se njegovo telo prenese iz Mileševe i spali na Vračaru.
Spaljivanje moštiju Svetoga Save nikako nije pokolebalo srpski duh, već, naprotiv, samo ga je ojačalo.

KRALJ STEFAN PRVOVENČANI

Srednji sin Stefana Nemanje i prvi krunisani srpski kralj.

Učvrstio je granice Srbije, učvrstio je vlast dinastije, odredio naslednika i povukao se u manastir, gde je postao Simon.

Pročitajte i  Владета Јеротић објаснио како спречити настанак болести: У једној реченици открио како да годинама будемо здрави

stefan prvovencani

Upokojio se 24. septembra 1228. godine, kada se navodno javio u snu bugarskom caru Borilu i latinskom caru Konstantinopolja Henriku Flandrijskom, koji su sa svojim vojskama prodrli do Niša, nakon čega su odustali i povukli se.

Isprva je bio sahranjen u zemlji, ali je njegovo telo izvađeno zbog rata 1687. godine i preneto iz Sopoćana u Crnu Reku, a potom 1701. godine u Studenicu, gde se i danas nalazi, i poštuje kao prepodobni Simon monah.

SVETI KRALJ VLADISLAV

Kralj Vladislav je bio mlađi sin Stefana Prvovenčanog. Na presto je došao nakon smene njegovog brata Radoslava.Krunisao ga je Sveti Sava, a Vladislav je vladao čitavih 10 godina.

vladislav nemanjić

Za života je podigao manastir Mileševu, posvećenog Vaznesenju Hristovom.Mošti Svetog kralja Vladislava pronađene su 1990. godine, kada je vršeno arheološko iskopavanje groblja. Mošti su predate monasima manastira, a danas se nalaze u ćivotu postavljenom u crkvi.


SVETI KRALJ UROŠ I (VELIKI ILI HRAPAVI)

Kada je plemstvo zbacilo kralja Vladislava, na tron je postavilo Uroša.Uroš je učvrstio granice srpske države i pokrenuo rudarstvo u našoj zemlji.

Poznat je i po tome što je zasadio Dolinu jorgovana kao dar svojoj supruzi Jeleni Anžujskoj.

uroš prvi

Sa prestola ga je skinuo sin Dragutin, 1276. godine, u čmu su mu pomogli Ugari.
Dve godine nakon abdiciranja i boravka u manastiru u Humu, kralj Stefan Uroš I je umro.

Sahranjen je u manastiru Sopoćani.

SVETI KRALJ STEFAN DRAGUTIN

Dragutin je bio stariji sin kralja Uroša I Hrapavog, koji je živeo kao asketa i spavao u grobu na trnju i kamenu; navodno, nosio je i oštru lanenu košulju sa pojasom od trske koji mu se usecao u kožu. Nakon pada sa konja presto je predao mlađem bratu Milutinu, sa kojim je kasnije ratovao, kada se oporavio, ali je izgubio. Potom je bio kralj u Mačvi i Sremu, na zemlji koju mu je dao ugarski kralj. Kada se zamonašio, uzeo je ime Teoktist.

dragutin nemanjić

Umro je 12. marta 1316. godine u Debrcu i prenet je u manastir Đurđevi Stupovi, gde mu se grob nalazio desno od vrata u kapeli koja je postavljena uz severozapadni deo crkve. Njegove su mošti tu ležale sve do 1597. godine, ali se ne zna šta se potom desilo. U Visokim Dečanima se čuvao relikvijar sa njegovom desnom rukom, sve dok krajem 2011. godine nije vraćen u Đurđeve Stupove. Slave ga i Rusi.


SVETI KRALJ STEFAN UROŠ II MILUTIN

Vladao je od 1282. do smrti koja je došla 29. oktobra 1321. godine. Proslavlja se 30. oktobra. Preminuo je u dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Banjska. 1324. godine, nakon što su ljudi počeli da prijavljuju čuda na njegovom grobu, on je otvoren i pronađeno je netruležno telo. Njegova žena Simonida, koju je uzeo još kao devojčicu, odmah se potom zamonašila.

Pročitajte i  Београд је имао 78 градоначелника, али ниједан није био КАО ОН! Имао је НАЈКРАЋИ МАНДАТ У ИСТОРИЈИ, а цео случај до данас остао јединствен

simonida

Sve do Kosovske bitke, njegove su mošti ležale u Banjskoj, ali su potom prebačene u Trepču, a onda, oko 1460. godine, u Sofiju. Pokazale su se kao neuništive, a iz njih nikada nije prestao da se širi miomiris: ni turski paša Ali-beg koji ih je na Lazarevu subotu 11. aprila 1831. godine bacio na zemlju, pa čak ni dizanje u vazduh crkve u kojoj se nalazio 1926. godine, nije uspelo da ih uništi, i one su sve ove golgote prošle netaknute.

sveti-kralj-milutin

Sveti kralj Milutin i danas leži u bugarskoj prestonici u svetinji koja se zove crkva Svete nedelje, ali koju bugarski narod naziva crkva Svetog kralja. Tamo je njegov kult davno uspostavljen, i Bugari ga poštuju jednako kao i mi. Slave ga i Rusi. Rimska crkva je bila protiv njegove kanonizacije, a Dante ga je u “Božanstvenoj komediji” bacio u pakao.

SVETI KRALJ STEFAN UROŠ III DEČANSKI

Milutinov sin, nadimak je dobio po svojoj zadužbini, Visokim Dečanima. Otac ga je oslepeo nakon 1310. godine jer je podigao bunu, a potom poslao u manastir Hrista Pantokratora u kome se nalazila i bolnica za lečenje slepih; nakon Milutinove smrti on je pred okupljenim vlastelinima obznanio da je progledao, i na taj način prigrabio vlast. Vladao je od 1321. godine, do 1331, kada ga je sa trona u građanskom ratu srušio sin Dušan. Odveden je u Zvečan, gde je i umro 13. septembra 1331. godine. Strani izvori tvrde da je bio udavljen.

stefan dečanski

Sahranjen je u grobnici koju je sam podigao, na južnoj strani naosa u Visokim Dečanima. Nakon vizije jednog monaga njegova grobnica je otvorena a pronađeno je njegovo neraspadnuto telo, pa su mošti položene u kovčeg i sada se nalaze u manastiru. Njegov kult, koji naročito slede slepi, uspostavljen je dok je još bio živ, a kao “sveti car” prvi put se pominje na jednom krstu iz 1330. godine koji se i dalje čuva u njegovog zadužbini.

Bugari su tokom Prvog svetskog rata odneli njegovo telo, ali su posle morali da ga vrate.

CAR STEFAN UROŠ IV DUŠAN SILNI

Prvo je bio kralj, od 1331. godine do 1346, kada se krunisao za cara i pod tom titulom vladao do smrti 1355. godine. Zbog sumnje da je ubio oca nikada nije proglašen za svetitelja i njegov kult nikada nije bio uspostavljen, barem ne u religijskom smislu. U nacionalnom, državnom smislu svakako, s obzirom da Srbi vekovima maštaju o obnovi njegovog carstva. Nemanjićka Srbija je bila najveća u vreme njegove vlasti, i bila je jedna od najsređenijih država svog vremena na celom Starom kontinentu. Izdao je Zakonik, kao svojevrsnu sintezu srpskog običajnog prava i onog romejskog.

Pročitajte i  Да ли је пред Богом важнији мушкарац или жена? Владика Григорије дао одговор који се неће свима допасти

dušan silni

Prvobitno je bio sahranjen u crkvi manastira Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila, u Prizrenu, u svojoj zadužbini, koju su Turci srušili i od čijeg su kamena navodno podigli džamiju. Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu dr Radoslav Grujić ih je pronašao, delom oštećene, a zatim sklonio i sačuvao. Njegov sinocac ih je predao antropologu Srboljubu Živanoviću, koji ih je potom prosledio patrijaršiji. 1965. godine su svečano prenete u Crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu, gde se i danas nalaze, na počasnom mestu uz južni zid.

SVETI CAR UROŠ V

Nasledio je oca Dušana Silnog na prestolu, i vladao do svoje smrti. Njegova vladavina je upamćena kao period pada i raspadanja carstva, u kome su se mnoge oblasne velmože osilile i upravljale svojim oblastima gotovo nezavisno od centralne vlasti, posebno Vukašin Mrnjavčević i despot Jovan Oliver. Podigao je, zajedno sa majkom, manastir Matejić i Crkvu Svete trojice u Skoplju.

uroš v

Umro je 4. decembra 1371, a Srbi su odmah počeli masovno da posećuju njegov grob i da mole za isceljenje. 1583/84. pojavio se jedan pastir sa Ovčeg Polja koji je ustvrdio da mu se pokojni car javio i tražio da se njegove mošti izvade iz groba. One su tada stavljene u ćivot i čuvane u Manastiru Uspenija Bogorodice u Nerodimlju na Kosovu. Monah Hristofor ih je 11. maja 1705. godine preneo u manastir Jazak na Fruškoj gori, dok je jedna kost prenesena u Studenicu u drvenom ćivotu 1720. godine. 1726. prenet je u Krušedol, a 1730. u Vrdnik. 1731. godine je vraćen u Jazak.

Ustaše su ćivot u kome je čuvan ukrali a kosti razbacali po putevima. Profesor je Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, dr Radoslav Grujić, posle intervencije kod nemačkih okupacionih vlasti uspeo da spase ćivot i da skupi mošti Svetog cara Uroša i da ih prenese u Beograd 14. aprila 1942. godine, gde su položene u Sabornu crkvu. Posle rata vraćene su u manastir Jazak gde se i sada nalaze.

Kult mu je raširen, posebno na Kosovu i na Fruškoj gori, a u Rusiji se slavi od 17. stoleća. U Nerodimlju je podignut manastir njemu posvećen, a sa južne strane se nalazi izvor Carevac.

Telegraf

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име