Pravoslavni vernici danas slave Svetog Vasilija Ostroškog. Ovaj Svetac spada u najpopularnije i najpoštšvanije svece na ovim prostorima. Zbog mnogih čuda koja su se dogodia na njegovim moštima, njega poštuju čak i oni koji su drugih veroispovesti.
Manastir Ostrog u kome se nalaze mošti Svetog Vasilija, obilaze svi oni koji traže spas i isceljenje od steških bolesti i muka koje su i zadesile.
Sveti Vasilije poreklom je iz sela Mrkonjići u Hercegovini. Zamonašio se i svoj podvižnički život započeo je u trebinjskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski, Sveti Vasilije je živeo u manastiru Tvrdoš. Kada su Turci razorili manastir, Sveti Vasilije je prešao u Ostrog, gde se i upokojio 1671. godine. Iz stene pored koje se upokojio, izrasla je vinova loza.
Kada se Sveti Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću, a narod je počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Postoji i predanje prema kome se kaže da je sedam godina nakon smrti, Sveti Vasilije počeo da se javlja u snu tadašnjem igumanu u Župi kod Nikšića i jednom prilikom mu je rekao da dođe u Ostog i otvori njegov grob. Iguman župski ga je poslušao, a kada su grob otvorili našli su očuvano telo Svetog Vasilija. Kaže se još da je mirisalo na bosiljak.
Još za života Sveti Vasilije je smatran svecem.
Budući da manastir Ostrog samo tokom leta poseti oko 300 000 vernika, manastir se smatra jednim od najvećih pravoslavnih svetilišta u celoj Evropi.
Mošti Svetog Vailija počivaju u donjoj ostroškoj crkvici. Po Svetome Vasiliju nazvane su mnoge ustanove i podignuti mnogi hramovi.
Svetog Vasilija srpska pravoslavna crkva slavi svake godine 12. maja po novom, a 29. po starom kalendaru.
