Svetionici se podižu na obalama, ostrvima i stenama da budu orijentiri plovilima što brode širokim morima, a na rekama – gde se u svakom trenutku vide obale, ili bar najmanje jedna – praktično su suvišni.
Prvo pristanište u ovom gradu, na Tamišu, napravili su još Turci u 17. veku. A kad su se ovi povukli 1716. godine, preduzimljivi građani podigli su magacine za skladištenje soli koja je niz Tamiš stizala iz rudnika u Rumuniji.
Pančevo je bilo vrlo prometan grad – iz Banata su još od tog vremena kroz njegovo pristanište počeli da prolaze brodovi sa žitom i za Beč i za Tursku, a kasnije i svila, pivo, cigle, drvena građa i ljudi. Pa još kad su krenuli parobrodi!
U zlatno doba parobrodskog saobraćaja na Dunavu, naime, odlučeno je da se tok Tamiša skrati prokopavanjem kanala. Iskopano je dosta zemlje, pa rastinja nije bilo, tako da noću ili kada vodostaj naraste nije bilo orijentira ni na levoj ni na desnoj obali. Nasukani brodovi bili su čest prizor, budući da je bilo dosta saobraćaja. Zbog toga se pristupilo izgradnji signalizacije, pa su podignute kule svetilje, desna na mestu Forland, leva na Malom ritu.
Sagrađene su od žute opeke, postavljene na kružnoj podlozi od zemlje ozidane kamenom, a na njihovim vrhovima bile su pokrivene terase sa snažnim lampama.
Hronike beleže da je neko vreme postojala redovna parobrodska linija između Pančeva i Beograda. Subotom i nedeljom, posebno leti, Beograđani su dolazili na izlet i redovno svraćali u letnju baštu pivare na „vajfert” pivo, slane kiflice i prečansku muziku. Posebna atrakcija pri povratku noću bili su ovi osvetljeni svetionici…
Godinama su kule bile mesto okupljanja brodarskih radnika, koji su u njene opeke urezivali svoja imena i kratke poruke, pa danas nema cigle koja nije „ispisana”. Jasno se razabiru imena i datumi: 1924. godina, 1927, 1930… Ova je tradicija nastavljena i posle Drugog svetskog rata, i traje sve do danas.
Čemu danas služe ove građevine…
Kada su parobrodi ustupili mesto modernijim rečnim plovilima, ove su građevine izgubile svoju funkciju. A kad je pristanište na Tamišu zatvoreno i stara industrijska zona izmeštena, na svetionike i njihovo održavanje svi su zaboravili. Pančevci su godinama čamcima odvozili granitne ploče kojima su osnove svetionika bile popločane, pa ih je voda spirala i jedan svetionik se nakrivio toliko da mu je pretilo urušavanje.
Tek posle 2000. godine grad je počeo da brine o njima, da bi svoju stogodišnjicu dočekali koliko-toliko obnovljeni. Ali i dalje bez lampi.
Jednom, kad bude para, možda će opet zasvetleti…
Izvor:Blic
