Ukras Muzeja Srema o kome priča svet: Saznajte sve o jedinstvenoj skulpturi Sunčani sat

0
295
Sunačani sat u Muzeju Srema

U samom centru Sremske Mitrovice nalazi se lapidarijum, pripadajući deo Muzeja Srema, u kome je predstavljena najbogatija kolekcija kamenih nadgrobnih spomenika, miljokaza, sarkofaga i drugih vrednih predmeta koji se čuvaju u našoj zemlji. Izloženi predmeti stari preko 1 500 godina sa sobom nose zanimljive priče iz rimskog vremena.

Posebno, a možda i centralno mesto u muzeju pripada spomeniku Sunčani sat koji datira još iz perioda od pre 100 godina p.n.e.  Veruje se da je Sunčani sat otkriven tako što su meštani kopali bunar i tom prilikom pronašli veliku količinu mermera.

Arheološkim ispitivanjem se došlo do zaključka da je baš ovaj mauzolej bio deo neke nadgrobne konstrukcije. Za izradu ovog spomenika su bili angažovani vajar i astronom iz Grčke, a mermer koji  su koristili stigao je sa Alpa preko Slovenije.

Spomenik Sunčani sat simboliše proticanje vremena kojem su podjednako podložni i Bogovi i ljudi. Smatra se da su u to vreme svi imućni građani postavljali sunčani sat u svoje grobnice.

Ovaj unikatni predmet je pronađen na prostoru Nekropole negde u prvom veku. Svoju praktičnu vrednost pokazuje svakog 21. marta kada kao po pravilu na urezanu horizontalnu liniju  školjke padne senka i time označi da je prošla jedna godina.

O sunčanom satu

Šta je sve bilo potrebno za pravljenje jednog sunčanog sata?

Za pravljenje jednog sunčanog sata bilo je neophodno da se izračuna odnos skale sunčanog sata i kazaljke, kao i oblik same kazaljke. Geografska širina područja na kome će biti postavljen sunčani sat je bila od velike važnosti. Ovo su neki od razloga zašto su se prilikom izrade ovih predmeta angažovali matematičari i astronomi.

Sunčani sat radi na principu da Sunce udara u štap, senka štapa pada na liniju, kako se pomera Zemlja u odnosu na Sunce, tako se pomera senka i označava koliko je vremena prošlo.

“Kada su Rimljani krenuli u osvajanje grčkih mesta, pored raznih skulptura koje su otimali, naišli su prvi put i na sunčani sat. Bili  su oduševljeni vrednim predmetom koji su pronašli jer im je baš to bilo potrebno kako bi njihovi građani znali tačno vreme” – objašnjava arheolog Muzeja Srema Jasmina Davidović.

Davidovićeva objašnjava da su Rimljani originalne ukradene grčke satove postavljali na svojim trgovima, međutim oni nisu pokazivali tačno vreme. Pokušavajući da otrkiju razlog zbog kojih ne rade, Rimljani su se obratili Grcima za pomoć da im objasne. Objašnjenje je bilo jednostavno, satovi rade po principu određivanja geografske širine, tako da sat koji je donet iz Grčke neće raditi na rimskim trgovima jer je podešen za drugu geografsku širinu. Za taj posao su bili zaduženi matematičari i astronomi. Bogati Rimljani su ih dodatno angažovali kako bi im uradili tačne proračune za satove.

Poruke na sunčanom satu

“U Rimu su tokom vremena imućni građani postavljali na grobljima sunčane satove koji su imali određene poruke na sebi”, ističe Jasmina Davidović.

Jedan od tih spomenika nosi natpis: “Putniče namerniče, pogledaj koliko je sati i pročitaj moje ime i seti me se zauvek”

Ko su likovi na Sunčanom satu u Muzeju Srema?

Danas, nakon mnogo vekova još uvek ne postoji jedinstveni stav o tome ko je predstavljen na monumentalnom spomenik koji je izložen u Muzeju Srema.

Jedno od tumačenja govori da je grčki vajar helenskog junaka Atlasa izradio u ljudskoj veličini kako na leđima nosi sunčani sat, nebeski svod, dok su iza njegovih leđa predstavljani u zagrljaju veliki junak Herkul sa svojim bratom Ifiklom.

Drugo mišljenje koje je vezano za likove na sunčanom satu kaže da su na njemu zapravo predstavljeni poznati likovi iz helenske mitologije, Atlanta, Herkul i Antaja.

Izbor baš ovih helenskih junaka se može objasniti herojskom ulogom koji su imali u to vreme.

Atlanta, dobar poznavalac zvezda i astronomije, bio je osuđen da nosi teški nebeski svod.

Herkul, kao najslavniji grčki heroj tog vremena, sreće Atlantu i zamenjuje ga u tom teškom zadatku koji mu je bio dodeljen. Veliki grčki junak nailazi na Antaju sa kojim se sukobljava  i pobeđuje u neizvesnoj rvačkoj borbi.

Može se doći do zaključka da su sva tri junaka imala zadatak da savladaju teške prepreke što ujedno simboliše i trnovit životni put svakog pojedinca.

Sunčani sat je samo jedan od velikog broja vrednih monumentalnih spomenika koji su izloženi u Muzeju Srema i koje treba videti, a ujedno se i upoznati sa bogatom istorijom nekadašnje predstavnice Rimskog carstva, velikim Sirmijumom.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime