Украс Музеја Срема о коме прича свет: Сазнајте све о јединственој скулптури Сунчани сат

0
48
Суначани сат у Музеју Срема

У самом центру Сремске Митровице налази се лапидаријум, припадајући део Музеја Срема, у коме је представљена најбогатија колекција камених надгробних споменика, миљоказа, саркофага и других вредних предмета који се чувају у нашој земљи. Изложени предмети стари преко 1 500 година са собом носе занимљиве приче из римског времена.

Посебно, а можда и централно место у музеју припада споменику Сунчани сат који датира још из периода од пре 100 година п.н.е.  Верује се да је Сунчани сат откривен тако што су мештани копали бунар и том приликом пронашли велику количину мермера.

Археолошким испитивањем се дошло до закључка да је баш овај маузолеј био део неке надгробне конструкције. За израду овог споменика су били ангажовани вајар и астроном из Грчке, а мермер који  су користили стигао је са Алпа преко Словеније.

Споменик Сунчани сат симболише протицање времена којем су подједнако подложни и Богови и људи. Сматра се да су у то време сви имућни грађани постављали сунчани сат у своје гробнице.

Овај уникатни предмет је пронађен на простору Некрополе негде у првом веку. Своју практичну вредност показује сваког 21. марта када као по правилу на урезану хоризонталну линију  шкољке падне сенка и тиме означи да је прошла једна година.

Pročitajte i  Бурна историја у Музеју Срема: Слика „Сеоба Срба“ поносно је красила домове сремских грађанских породица

О сунчаном сату

Шта је све било потребно за прављење једног сунчаног сата?

За прављење једног сунчаног сата било је неопходно да се израчуна однос скале сунчаног сата и казаљке, као и облик саме казаљке. Географска ширина подручја на коме ће бити постављен сунчани сат је била од велике важности. Ово су неки од разлога зашто су се приликом израде ових предмета ангажовали математичари и астрономи.

Сунчани сат ради на принципу да Сунце удара у штап, сенка штапа пада на линију, како се помера Земља у односу на Сунце, тако се помера сенка и означава колико је времена прошло.

“Када су Римљани кренули у освајање грчких места, поред разних скулптура које су отимали, наишли су први пут и на сунчани сат. Били  су одушевљени вредним предметом који су пронашли јер им је баш то било потребно како би њихови грађани знали тачно време” – објашњава археолог Музеја Срема Јасмина Давидовић.

Давидовићева објашњава да су Римљани оригиналне украдене грчке сатове постављали на својим трговима, међутим они нису показивали тачно време. Покушавајући да отркију разлог због којих не раде, Римљани су се обратили Грцима за помоћ да им објасне. Објашњење је било једноставно, сатови раде по принципу одређивања географске ширине, тако да сат који је донет из Грчке неће радити на римским трговима јер је подешен за другу географску ширину. За тај посао су били задужени математичари и астрономи. Богати Римљани су их додатно ангажовали како би им урадили тачне прорачуне за сатове.

Pročitajte i  Саборна црква Светог Димитрија: Велелепна грађевина која носи име заштитника Сремске Митровице

Поруке на сунчаном сату

“У Риму су током времена имућни грађани постављали на гробљима сунчане сатове који су имали одређене поруке на себи”, истиче Јасмина Давидовић.

Један од тих споменика носи натпис: “Путниче намерниче, погледај колико је сати и прочитај моје име и сети ме се заувек”

Ко су ликови на Сунчаном сату у Музеју Срема?

Данас, након много векова још увек не постоји јединствени став о томе ко је представљен на монументалном споменик који је изложен у Музеју Срема.

Једно од тумачења говори да је грчки вајар хеленског јунака Атласа израдио у људској величини како на леђима носи сунчани сат, небески свод, док су иза његових леђа представљани у загрљају велики јунак Херкул са својим братом Ификлом.

Pročitajte i  Посетите природњачку збирку Музеја Срема: Фосил дивљег јелена са распоном рогова од 4 метра заштитни знак ове поставке

Друго мишљење које је везано за ликове на сунчаном сату каже да су на њему заправо представљени познати ликови из хеленске митологије, Атланта, Херкул и Антаја.

Избор баш ових хеленских јунака се може објаснити херојском улогом који су имали у то време.

Атланта, добар познавалац звезда и астрономије, био је осуђен да носи тешки небески свод.

Херкул, као најславнији грчки херој тог времена, среће Атланту и замењује га у том тешком задатку који му је био додељен. Велики грчки јунак наилази на Антају са којим се сукобљава  и побеђује у неизвесној рвачкој борби.

Може се доћи до закључка да су сва три јунака имала задатак да савладају тешке препреке што уједно симболише и трновит животни пут сваког појединца.

Сунчани сат је само један од великог броја вредних монументалних споменика који су изложени у Музеју Срема и које треба видети, а уједно се и упознати са богатом историјом некадашње представнице Римског царства, великим Сирмијумом.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име