Srpska Nova godina zvanično se obeležava kod Srba i svih pravoslavaca 14. januara po novom kalendaru, a 1. januara po starom. Iako je slave svi pravoslavci: Rusi, Gruzini, Belorusi, Crnogorci, u Srbiji ona ima daleko veće značenje, jer je nastala kao znak očuvanja srpskog identiteta. Čak se na neki način može reći da se slavlje ove Nove godine održalo kod Srba pomalo i iz inata.
Javno je počela da se slavi 1919. godine, kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca usvojila gregorijanski kalendar. Iako se Srpska pravoslavna crkva u jednom trenutku zalagala za usklađivanje kalendara, od 1923. kada je iz Zagreba stigla žalba da pravoslavna slavlja štete trgovini i privredi, svaki dalji pokušaj usklađivanja kalendara i prekida slavlja srpske Nove godine bio je uzaludan. Srbi su prkosno i ponosno nastavili sa svojom tradicijom.
Prvu proslavu pravoslavne Nove godine organizovala je beogradska Kasina, a već sledećih godina pridružile su joj se sve ostale kafane, bioskopi, domovi…
Međutim, sa nastupom komunizma na političkoj sceni Srbije, slavlje srpske Nove godine bilo je strogo zabranjeno. I pored striktne zabrane da sve kafane moraju biti zatvorene 13. januara najkasnije do 22h, Srbi su ipak nastavili na proslavom pravoslavne Nove godine i to krišom, rizikujući tako ne samo da završe u zatvoru, već i svoj ugled i položaj.
Danas se ovaj praznik slavi slobodno i veselo, kako u krugu porodice, tako i po trgovima širom Srbije ili ispred hramova i crkava, uz muziku, kuvano vino i veliki vatromet.
Izvor: http://www.novosti.rs
