Veliki petak: Dan žalosti za razapetim Hristom

Veliki petak se, od svih dana Velike nedelje, praznuje kao veliki crkveni praznik. To je dan žalosti za Hristom koji je osuđen i razapet na krst. Za hrišćane Veliki petak je dan žalosti, dan u kome se sve odvija u znaku tužnog događaja. U pravoslavnim crkvama tada ni crkvena zvona ne zvone, već se umesto taoga klepa, tj. lupa po dasci.
Na Veliki petak drži se strogi post. Poneko čak ništa ne jede na ovaj dan.Toga dana, pre svanuća boje se vaskršnja jaja za sve ukućane i goste. Nekada su se jaja šarala samo voskom, dok danas postoje mnoge razvijene tehnike farbanja jaja.
Prvo jaje koje se ofarba na Veliki petak dana zove se čuvarkuća. Ono se stavi pored kandila i čuva do Đurđevdana, kada se sa raznim travama i cvećem potapa u vodu.
Na Veliki petak se nije radilo. Nisu se obavljali poslovi ni u polju, ni u kući. Izuzetak je bilo samo farbanje jaja.