Од 1899. до 1902. године Енглеска је на југу Африке водила рат са Бурима, потомцима холандских и француских досељеника. Симпатије Србије биле су на страни Бура, који су ем били на својој земљи, ем слабији. За њих се навијало у кафанама и у новинским коментарима, а на Енглеску је бацано дрвље и камење. Један енглески новинар, дописник из Бурског рата, изазван писањем београдских новина, објавио је увредљив текст о Србима. Војислав Танкосић, тада млади официр, зарекао се да ће енглеског новинара због тог текста кад-тад ишамарати. Лондон је и у оно време био далеко од Београда, и све би остало на празној претњи, да случај није удесио да Енглез послом крене у Истанбул “Оријент експресом”.
Воз је у Београд стигао ујутру, и ту се задржао неколико сати да би путници могли да разгледају престоницу мале балканске земље.Танкосићу, кад су му то јавили, није требало много да Енглезу уђе у траг. Нађе га у “Грчкој краљици”, кафани на крају Kнез Михаилове улице, упадне као фурија и забезекнутог странца заиста ишамара као што се зарекао. “Па други пут пази како пишеш!”, рекао му је, наравно на спском. Изроди се скандал, жандарми уплашеног енглеског новинара отпрате до железничке станице, а чаршија почне да кити и испреда легенде…
Војислав Танкосић снабдео је пиштољима, бомбама и отровом Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића и Трифка Грабежа.Погинуо је 1915. године. А Енглез је оставио новинарство и ушао у политику. Његово име било је Винстон Черчил.
Извор: Курир
