Вукова реформа: Ево како бисмо данас говорили да није било његове реформе ћирилићног писма, граматике и речника

3
5139
Фото: Аутор: en:Image:VukKaradzic.jpgUploaded by: User:Nikola_Smolenski, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=189914

Да ли сте се икада запитали како бисмо говорили данас да није било Вука Kараџића и његове реформе ћириличног писма, граматике и речника? Да ли бисмо, рецимо, имали имена на слово “Ј”, да ли би нам било теже без правила “пиши као што говориш, читај како је написано”?

Одговор не знамо јер се Вукова реформа званично “примила” 1847. године када су штампани “Рат за српски језик” Ђуре Даничића и “Песме” Бранка Радичевића. Тек 1868, неколико године после Вукове смрти, српски језик постаје званичан.

Pročitajte i  Славимо Светог Јоакима и Ану: Овај обичај данас треба испунити да бисте ОТЕРАЛИ МАЛЕР ОД СЕБЕ!

Екавицу у званичан говор уводи Стојан Новаковић, његов следбеник и аутор “Граматике српскога језика” три деценије после Вукове смрти.

Ипак, претпоставку како бисмо говорили данас без Вука, понудио је историчар проф. др Предраг Ј. Марковић у књизи “Алтернативна историја Србије” коју издаје Лагуна. Он, као коаутор заједно са историчарем Чедомиром Антићем, наводи пример из Стеријиних комедија.

Pročitajte i  Зимница без конзерванса: Ситне паприке у теглама са шаргарепом и першуном

“Да ли би нам сада било боље да говоримо као Стеријини јунаци Ружичић и барон Голић? Да ли би наша култура била видљивија у Европи да су победили Хаџић и Видаковић? Да, као Хрвати, преводимо све речи на славеносрпски? Рецимо, уместо “историја”, кажемо “повест”?”.

“Здравствуј, цвете љубови, орошени струјом нимфа. Зефири Амора око твојих персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрелу Kупидону затупљајут”, тако се Ружичић удварао Евици, једној од главних протагонисткиња комедије “Покондирена тиква” Јована Стерије Поповића.

Pročitajte i  Старински рецепт за кох са којим нема грешке: Овако су га правиле наше баке

“Наипаче убо значи бесондерс; сљедователно ја о вами и вашој дражајшој бабиникаковога худаго мњенија имати нисам могао”, каже барон Голић у “Лажи и паралажи”. На питање да ли је Србин, одговара: “Прави, и прозвишчем и племеном”.

Извор: Нова Економија

Inicijalizacija u toku...

3 KOMENTARA

  1. Govorili bisno sličnije Rusima i razumeli bismo ih poprilično, a sada ih ne razumemo. I to je sva suština.

  2. Pisali bismo isto u sva tri narečja , ekavski ijekavski i ikavski, jer slovo JAT ne bi bilo izbačeno, umesto kojeg danas pisemo e ili je, ije i i..

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име