Intezivna proslava rođendana, na našim prostorima, datira od Drugog svetskog rata, a poseban značaj proslava ima u pedesetim godinama i dobija oblik velikog slavlja kao što se slavim i krsna slava.
Možda je to proizašlo iz potrebe da se na taj način ljudi okupe još koji put u toku godine da razmene radost i da slave. Rođendanska torta je zamena za slavski kolač i na nju se stavljaju svećice koje se gase duvanjem. Kako svaka sveća predstavlja po jednu godinu koja je prošla, tako se i duvanjem jednim potezom pogasi onoliko sveća, koliko osoba ima godina, na taj način godine koje su prošle, oduvane jednim potezom, nikada se ne vraćaju.
Kada su u pitanju dečji rođendani, onda je slavlje uvek bogatije za dobro deteta kome se slavi. Tu su ceromonije, uvek prebogate, dečje torte sa figurama koje odgovaraju dečjem uzrastu.
Tako se dete upoznaje sa širom roodbinom, koja mu donosi mnoge darove u vidu slatkiša, knjiga i igračaka. Deča obično dobro pamte rođendane i uvek podsećaju svoje roditelje na dan kada treba ponovo slaviti. Po mnogim verovanjima, ovo je važa dan koji je stalna repriza stvarnog rađanja, odnosno dolazak deteta na svet.
