Зашто ме будиш у зору
Врањанке мори убава.
Пусти ме да се наспијем,
дертови да си разбијем.
Због тебе моме убава,
срећан сам само док спијем.
Кад ме у зору пробудиш,
дан бели хоћу да убијем.
Мајка ме увек молила,
са своје млеко заклела.
Остави сине механе
и убаве моме из Врање.
Механа ми памет однела,
Врањанка срце узела.
