ŽENSKA NARODNA NOŠNJA: Kako su se nekad žene odevale

0
7480
Foto: Jutjub/printskrin

U starija vremena, odeću su za sve ukućane pravile žene. Same su gajile i obrađivale tekstilnu sirovinu, bojale tkaninu, tkale i plele vuu, krojile, šile, ukrašavale vezom, čipkom i drugim ukrasima. Ovaj zanat prenosio se sa kolena na koleno.

Košulja

U svim sredinama, u ženskoj, kao i u muškoj odeći bila je nezaobilazna platnena košulja u vidu ravno krojene tunike sa rukavima. Sve košulje su bile ukrašene izuzetnim vezovima u čemu se može videti odblesak stila srednjevekovne srpske vlastele. Vezovi savršene izrade smeštani su na vidljiva mesta, po rukavima, grudima sa okovratnikom i po ivici košulje. Za vez se najčešće koristila crvena vunena pređa.

Pročitajte i  Pismo Ajnštajna Milevi Marić koje svedoči o njenom teškom položaju u braku: Neljudski zahtevi koje je veliki naučnik postavio svojoj ženi

Suknja

Suknja je najčešće bila oblikovana od dve poprečno sastavljene polovine. Podjednako su je nosile i udate žene i malde devojke. Javlja se u dve osnovne varijante: kao bojce ili zaprega- kratka suknja otvorena celom dužinom, koja pokriva samo bokove ili dopire dužinom do kolena. Ukrašena je bogatim vezom. a ponekad su se u nju tkale i raznobojne šare. Druga vrsta ženske suknje je futa ili vutara- duža suknja koja dopire skoro do ruba košulje, često je bila prošarana naznobojnim prugama.

Pročitajte i  Savršena čokoladna sladoled torta: Potrebna su vam samo 3 sastojka, a GOTOVA JE ZA 5 MINUTA

Sukman, litak ili manovil

Ovo je neprosečena haljina bez rukava. Najčešće je bila izrađivana od vunene tkanine crne boje. Letnja varijanta ove haljine izrađivana je od konoplje, a ukrašavao ju je bogati vezni dekor. Smatra se da ovaj vid ženske odeće vodi poreklo iz staroslovenskog perioda.

Jelek

Nosio se preko košulje i slagao se sa bojom suknje. Često je bio ukrašen zlatnim, srebrnim ili šarenim vezom koji se posebno isticao na tamnijoj podlozi.

Zubun

Od gornjih delova odeće kji su se nosili preko košulje zubun je bio najlepše ukrašen. Bio je urađen od belog sukna, dug do kolena i otvoren sa prednje strane. Uz geometrijske ornamente na njemu su bili zastupljeni i izvezeni cvetni motivi.

Pročitajte i  Nastanak Crnog jezera: Legenda o poseti Svetog Save durmitorskom kraju

Pregača ili kecelja

Bila je obavezni deo narodne nošnje i nosila se preko suknje. Ona devojka koja izađe iz kuće bez kecelje, smatrala se nepristojnom. Kecelja je uglavnom bila izrađivana od domaće vune. Opasivala se samo sa prednje strane, sem u pojedinim delovima Vlaške oblasti, gde se nosila i zadnja pregača sa resama, po starinskom običaju.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime