Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg.
Prema biblijskoj priči šest meseci pre nego što će se arhangel Božji javiti Presvetoj Devi Mariji i saopštiti joj vest da će bezgrešno roditi dete, arhangel Božji javio se prvosvešteniku Zahariju u jerusalimskom hramu i objavio mu čudesno začeće bezdetne starice.
Zaharije nije poverovao ovim rečima vlasnika Božjek, pa mu se jezik zavezao tako da je ostao nem sve do rođenja Jovanovog.
Na rođenju Jovana Preteče, okupili su se srodnici Zaharija i Jelisavete radi obrezivanja mladenca i radi nadevanja imena.
Pošto je Zahariju jezik i dalje bio vezan, umesto da izgovori ime sina, on je na daščici napisao: Jovan.
U tom trenutku Zahariju se jezik odvezao i on je opet počeo da govori.
Ovaj događaj odjeknuo je celim gradom, a vest o čudu došla je i do samog cara Iroda.
Čuvši vest o čudu koje je zadesilo Zahariju, Irod je naredio da se pokolju deca po Vitlajemu, i da se ubije Zaharijin sin Jovan.
Međutim, Jovanova majka, Jelisaveta, na vreme se sakrila sa detetom.
Besan zbog toga, Irod je poslao dželate da ubiju Zaharija.
Između pritvora i hrama Zaharije je bio ubijen, a njegova krv se usirila i skamenila na pločama kao stalni svedok protiv Iroda.
Jelisaveta se, sa malim Jovanom, nastanila u pustinju, gde je ubrzo i urla.
Jovan je ostao sam u pustinji, a o njemu su se starali Bog i anđeli Božji.
OBIČAJI ZA IVANJDAN
O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.
Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.
Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva, zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući.
