Пошто је Унеско крајем новембра на своју листу ставио гусле као део српске културне баштине, суседне земље: Албанија, Хрватска, Црна Гора и БиХ су се побуниле и траже да се докаже коме инструмент припада.
Једногласни став познавалаца српске културне баштине је: Гусле су српски инструмент, а сви они који тврде да је албански, хрватски и црногорски су пореклом Срби који су узели ислам и католичанство.
Чувени народни гуслар Вукојица Сандић каже за Курир да су гусле искључиво српски инструмент.
– У неким народима у окружењу постоје неки слични инструменти, али и стони тенис је сличан тенису, али нису исти. Сви они који имају гусле у Хрватској, Албанији и у БиХ то су они који су били Срби, али су променили веру а задржали су тај српски инструмент. У централном делу Албаније нећете нигде наћи гусле, већ само у пограничним крајевима уз Србију и Црну Гору. Ти који у Албанији имају гусле су потомци Станка Црнојевића, сина Ива Црнојевића, који се поисламио и отишао у Албанију да живи – објашњава Сандић.
Да су гусле несумњиво српски инструмент, истиче и етнолог Бојан Јовановић, који каже да је певање уз гусле неодвојиво од српске народне епске поезије.
– Управо та епска поезија, која представља наш национални културни идентитет који је преко Вука постао и светски познат, потврђује да је реч о музичком инструменту који се користи уз народну поезију и као такав представља неодвојиво српско културно наслеђе – каже Јовановић.
Он истиче да треба да имамо свест о историјској дубини тога да су они који су примили другу веру, ислам и католичанство, задржали не само гусле него и друге видове српске духовне културе као што су крсна слава и језик.
– Ови елементи су препознатљиви као њихово етничко порекло које преко религије они настоје да потисну. Они сматрају да је са променом вере дошло до потпуног националног преображаја, па у том смислу и све оно што је претходило њиховој традицији, а то су ови елементи, настоје да преименују у контексту њиховог другог новог идентитета – објашњава Јовановић.
извор: курир
