Босна се као управна јединица први пут помиње средином X века. Византијски цар Константин VII Порфирогенит спомиње је у свом спису „О управљању царством“. За Босну каже да је територија коју су населили Срби. Наводи да је Босна део „крштене Србије“.
Територија те првобитне Босне обухватала је подручје између данашњег Сарајева и Зенице. Области на којима су смештени данашњи градови Тузла, Бијељина, Зворник, Горажде, Фоча, Вишеград, Сребреница, Брчко, Добој, Озрен, Дервента, Травник, Коњиц, Мостар, Требиње, Широки Бријег, Дувно итд, били су територија Србије и других српских управних јединица, у раном средњем веку.
Босна ће временом да се шири на околне области и да узима све више политичке независности. На врхунцу своје моћи, Босна ће заменити Србију (Рашку) и једно време бити најјача српска држава. Династија Котроманић ће наследити круну Немањића. То се десило 1377. године, у манастиру Милешеви, крунисањем Стефана Твртка I Котроманића за српског краља.
Извор: Срби у БиХ
