“О нашим животима одлучују они који не знају да живе. О томе се ради. Уче нас они који не знају ништа”, рекао је Зоран Костић Цане у једном свом интервјуу за Блиц.
– Сви су анестезирани, сви су у хипнози, побегли од свог мозга, неће да препознају своју савест. То је емоционална дехидрација, мождана кастрација. Навикли су на окове. Нико не слуша срце своје, сви се нечега боје. А ови што нам одузимају време, пажњу, присутност и онда кад им кажеш: „добро, ајде покажи шта знаш“, кад оно – ћорак. Сад неправда фура и не очекује да јој се неко супротстави.
Постоји ли крај тој неправди и похлепи?
– Не. То су низбрдски процеси. Нема краја јер он хоће све више и више. Неће да дозволи да неко има и то нешто мало, јер и то је његово, он хоће све. Људе занима власт, власт над људима тако што покушава све да им узме, па чак и душе на крају. О нашим животима одлучују они који не знају да живе. О томе се ради. Уче нас они који не знају ништа.
Како смо то дозволили?
– Због нашег неког кукавичлука и снобизма: “Неће мене, њега ће” и “Бриго моја, пређи на другога”, због тог компромисног става који је превладао код нас. Победило је све против чега сам био.
Ти си се ипак лично ангажовао са спас пијаће воде у Зрењанину.
– Нисам ја никакав ‘рентареволуционар‘, упознао сам неке фине људе, али схватиш где и с ким живиш, а онда помислиш „тако ти и треба кад се пецаш на све то“. Уместо да останеш узвишен јер ником није стало до тога. Човек хоће себи све да подреди, али неће моћи бога себи да подреди. То су те фикс идеје. Знаш, неко је мислио и да ће да победи цео свет, али није могао.
blic.rs
