Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeežavaju dan posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci, carici Jeleni.
Car Konstantin Prvi rođen je u Naisusu (Nišu) 274. godine. Nakon smrti oca Konstancija Hlora, 306. godine, Konstantin je proglašen za avgusta severozapadnog Rimskog carstva.
Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju.
Car Konstantin nije bio hrišćanin, ali je bio privržen hršćanima i nije ih proganjao, a prema jednom predanju, kada se spremao za borbu sa Maksencijem, na nebu mu se ukazao krst kao znak pobede uz reči: “ovim pobeđuj”!
Tada, iako mnogobožac, Konstantin je naredio da se iskuje veiki krst, koji će biti nošen pred vojskom, a u borbi sa Maksencijem tada je odneo veliku pobedu.
Car Konstantin je, potom, izdao Edikt u Milanu 313.godine, kojim zabranjuje progon hrišćana.
Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti.
Nakon krštenja, car je bio izlečen.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve u Svetoj Zemlji (Izraelu).
Sveta Jelena je umrla 327. godine.
Car Konstantin ju je nadživeo još deset godina. Umro je 337. godine, a sahranjen je u crkvi Svetih apostola u Carigradu.
U Grčkoj se kult cara Konstantina izuzetno poštuje. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu.
U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas drže zavetnu slavu i nose litije.
