Стевица Рајчетић, песник аматер и паор из Борче, како себе назива, препричао је на својој Фејсбук – страници “Између звезде и блата” сусрет са једним дечаком. Сцена из градског аутобуса делује крајње свакидашња, но постала је вест коју многи корисници друштвених мрежа шерују као пример лепог и здравог понашања. Причу преносимо у целости:
– Хоћеш бомбону?
Испред мене стоји и смешка се дечак од неких десет година. У рукама држи кесицу чоколадних бомбона и пружа их ка мени. У његовим очима нема ничега сем чистог сјаја, искрености и жеље да са неким подели бомбоне.
У мојој глави хаос, бројеви и бриге. Гледам га тупо, али са осмехом на лицу. Одмеравам са неком дозом неверице, јер, данас је лепа реч реткост, а искрени гест непознатог дечака, нешто што последње очекујеш да доживиш на окретници аутобуса испод Панчевачког моста.
Ал’ то је живот, доживиш нешто лепо на местима и у ситуацијама када се најмање надаш.
Данас ми је био потребан тај дечак са таквим питањем. Дечак у избледелој морнарској мајици, сивој тренерци, са ранцем на леђима и са кесом бомбона у рукама.
Дечак који шофера аутобуса и мене нуди бомбонама.
Нешто ми говори да је тај малишан сазнао цену тих бомбона доста пре својих вршњака, па због тога и жели да их подели са потпуним странцима. Не знам да ли је свестан, али овај његов гест враћа осмех на лице, враћа веру у људе и говори ми да тамо напољу још има деце која уче како се постаје човек.
Таква деца сутра постају људи којима се поносиш. Људи због којих ти је драго да живиш са њима у истом граду, да ходаш са њима раме уз раме.
– Не хвала. То је било једино што сам му рекао, али кроз главу су ми пролазиле салве речи.
Мислим да је и њему то било довољно. Све друго било би сувишно, и сасвим непотребно.
И док ово пишем у 37-ици, приликом повратка кући, три његова вршњака праве хаос. Псују, ударају се и својим понашањем малтретирају остале путнике. Деца. Умивена, лепо обучена и некултурна.
За разлику од хероја мог дана, они су имали леп старт у животу, али само неким тајнама и судбини познатим путевима, нису добила од родитеља и оно што је потребно да се израсте у човека. Појам о поштовању, култури и манирима.
Свакога јутра имамо избор у виду тога да ли желимо да будемо хероји или антихероји, он је само на нама. Нема неке нарочите награде за труд, али ако се свако од нас потруди да најбоље представи овај град, осмех нам је загарантован.
Увек имаш избор да будеш широког срца као дечак са бомбонама.
Извор: Између звезда и блата, Стевица Рајчетић
