ISKRENO SE POKAJTE ZA SVOJE GREHE: Ovo je pravi i jedini način da se oslobodite tereta na duši!

0
2491

U mnogotematskoj sadržini Svetoga pisma, tema pokajanja se ističe doslednošću i neprekidnošću. Ona protiče kroz ceo Stari i Novi zavet i vidno je prisutna u učenju Svetih otaca i u našim liturgijskim molitvama i pesmama.

oprost grehova
Ovo nije slučajnost. Kako nam istorija pokazuje, greh je, nažalost, bio oduvek sadrug ljudi u svim geografskim oblastima i u svim istorijskim dobima. U nacionalnim, društvenim i ličnim nevoljama, greh je bio makar faktor koji ih je izazivao, ako im nije bio i jedini uzrok. U želji da pomogne čovečanstvu, Sveto pismo, Crkva i Sveti oci su ukazivali i ukazuju na pokajanje kao lek za nacionalne, društvene i lične nevolje.
Neobično veliki broj biblijskih mesta u kojima se pominje pokajanje ukazuje na značaj pokajanja. Uporan priziv na pokajanje, prisutan u Svetom pismu, upućivan je narodima i pojedincima koji su živeli u dalekoj prošlosti.  Greh je bio srozavanje čovečanstva kroz celokupnu ljudsku istoriju, a pokajanje je bilo sredstvo za preporod i uzdizanje ljudskih bića i za poboljšanje životnih uslova u ovom, i spasenje u zagrobnom životu.

Pročitajte i  БОГ СЕ ЈАВИ, ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ: Данас празнујемо Богојављење Господње

Kada čitamo ili slušamo biblijske navode o pokajanju, važno je da ih smatramo ne samo kao poziv na pokajanje narodima i pojedincima u prošlosti već kao poziv upućen nama.

otac-ignjati-pricest-b

 

Tajinstvo ispovesti je neophodno i kod grehova čoveka protiv svog stanja, kako ih prepodobni ava Dorotej naziva.

Evo šta on piše: „Bog napušta čoveka onda, kada on napravi nešto protiv svog stanja. Na primer, ako je čovek bio pobožan, i potom počne da živi razvratno; ili kada je bio smiren, i potom postao drzak i bezobrazan. I Bog ne napušta toliko čoveka koji vodi poročan život, kada on živi neprilično, ili drskog, kada se gordi, koliko ostavlja pobožnog, kada se ponaša neprilično, i smirenog, kada se pogordi. To i znači grešiti protiv svog stanja, i zbog toga i dolazi do napuštanja“

 grehe
Svaki čovek ima svoje stanje, moralnu meru, on je zna i oseća je. Ovde nije reč o duhovnoj meri, koju zna samo Bog i o kojoj nam je zapovedano: „Ne sudite, i neće vam suditi“ (Lk. 6, 37), već upravo o moralnom stanju.
Jedan čovek, na primer, povremeno pada u blud i kaje se za to; drugi ne čini blud, ali ponekad javno flertuje, treći sebi ništa takvo ne dozvoljava, ali redovno gleda nepristojne slike na internetu; četvrti se možda prepušta grešnim pomislima; peti, čak i ako mu se pojave nečiste pomisli, odmah se kaje za njih; a postoje i takvi ljudi, koji grešne pomisli odmah odbacuju.
Svi oni se nalaze u raznim stanjima u odnosu na jedan isti greh, i ta stanja su stabilna; svako od nas, uzgred, zna to iz sopstvenog iskustva. Preći na višu meru nije tako jednostavno, i pored sve želje – neophodno je posebno dejstvo Božije blagodati. Ali ni na nižu meru čovek ne pada odjednom. Obično, ukoliko i zgreši protiv svog stanja, ali se odmah pokaje, njegova mera (stanje) se ne menja. Eto u takvim slučajevima, takođe, biva korisno, a ponekad i neophodno, tajinstvo ispovesti. Duša čoveka, koji je zgrešio protiv svog stanja, muči se i žudi za pomoć kroz tajinstva Crkve.
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име