У Србији се годишње производе око 2500 тона лешника. Према мишљењу стручњака, то је само 10 одсто од годишњих потреба наше земље. Највећи потрошач лешника је кондиторска индустрија.
Предности гајења лешника су то што има вишеструку употребну вредност, постоји велика тражња на тржишту јер га нема довољно,једно стабло може да рађа од 60 до 80 година и веома се једноставно гаји. Једина мана је што се на пун род чека неколико година.
“Трошкови подизања засада лешника нису високи у поређењу с осталим воћним врстама. На пример, за подизање једног хектара лешника трошкови су 5-6 пута мањи него трошкови подизања хектара јабуке или крушке. За подизање хектара засада лешника потребно је 1.500 до 2.000 евра, док се вискоинтензивни засади трешања и крушака не могу подићи без шест до десет хиљада евра. Цена саднице је око два-три евра, а по хектару иде око 500 садница, плус трошкови садње. Значи, ко има сопствену земљу за далеко мање новца може да подигне ово воће, али на род и зараду мора да сачека”, објашњава Милош Павловић, пољоприведни инжењер из Шапца, који под лешником тренутно има четири хектара и води Центар за расадничарство.
Воћњак под лешником из 1982. године који и даље даје пун принос, Павловићи су проширили на још два хектара, пре свега јер је реч о сигурном пласману на тржиште. Осим тога, период продаје може да се бира, јер је реч о воћу које не захтева посебне услове чувања и складиштења, попут хладњача и слично, већ се може држати у магацинима дужи временски период док се не постигну повољни тржишни услови.Са друге стране у лешник су релативно скромна улагања у односу на друге воћне врсте и не захтева много рада. Род се може очекивати у четвртој години, али од шесте и седме лешник даје пун род.
“Што се тиче рада, то се око 2.500 евра по хектару, па је рентабилност гајења леске задовољавајућа. Просечан принос леске је око 2-3 тоне по хектару, а вредност годишње производње, односно одржавања засада није велика. Рандман је у просеку око 45 одсто, што значи да се од две-три тоне добије тона или тона и по чистог лешника који се продаје по тржишној цени у просеку од пет, шест или седам евра”, објашњава Павловић.
Још једна од предности је што лешник успева и на местима где друге воћне врсте не могу, на пример у брдским условима, већим надморским висинама, тежим земљиштима.
За подизање засада на површини од једног хектара потребно је 500 садница, чија цена се креће од 2-3 евра, па је улагање за набавку садног материјала и садњу између 1.500 до 2.000 евра.
Прскање и ђубрење у годинама пре пуног рода је око 500 евра годишње, а у годинама пуног рода око 2000 евра због трошкова прскања, рпехране и убирања плодова.
У шестој години, када достиже пун род, са хектара се прикупи 2-3 тоне, односно око 1,5 тона чистог плода без љуске.
Продајна цена креће се између пет и седам евра. У просеку од 1,5 тона по хектару може да се заради око девет хиљада евра. Када се одузме почетно улагање од 1.500 евра, затим 4.500 евра уложених у свакој години до пуног рода (пет година по 500 евра + 2.000 у шестој години), зарада је три хиљаде евра, док се сваке наредне године заради у просеку око 7.000 евра.
извор: блиц
