Da bi nam potpunije bila jasna prošlost našeg naroda treba da se upoznamo i sa svim vidovima njegovog života i načina življenja.
Za Srbe i Srpkinje srednjeg veka govorilo se da su bili jako lepi ljudi duge kose i brade sa pravilnim crtama lica, mešavina Slovena, Ilira, Romana i Grka.
Obični sebri ili danas seljaci, bili su najbrojniji stalež u staroj Srbiji, koji je bio pokoran vladaru, vlasteli i crkvi. Taj običan seljak nije imao pravo na ličnu imovinu. Živeli su u planinsikim selima, oko rudnika, gradskih utvrđenja, manastira i reka.
Za vreme vladavine kneza Lazara postojala je i grupa slobodnih seljaka, Baštinaca, koja je imala pravo da nasledi imovinu, ali su i oni bili podjednako siromašni i zavisili od vlastele, kao i sebri.
Živeli su u drvenim barakama, koje su podizali oko rudnika, a u selima u drvenim kolibama koje su bile pokrivene slamom. U kršovitim predelima kuće su bile podizane od kamena, bez kreča.
Središte kuće bilo je ognjište, koje se razvilo u kultno mesto. Pored njega se spavalo, grejalo, pekao se hleb i gotovila jela. Oko ognjišta se okupljala cela porodica, pa se pored plamena razgovaralo, dogovaralo o budućim poslovima, deci su se tu pričale priče, igrale zagonetke, prenosili istorijski događaji i legende, učile se kućne veštine.
Velika pažnja je bila posvećena izgradnji ognjišta. Bilo da je okruglo, elipsasto ili četvrtasto, gradilo se uvek i svuda po tačno određenim proporcijama i na posebne načine koji su prenošeni sa kolena na koleno. Velika pažnja se posvećivala i materijalu, pa onoga čega nije bilo u prirodi, vešti seljaci su deljali, tesali i mesili u opeku.
Nigde kao kod Srba se nije toliko pažnje posvećivalo kuhinji. U srpskim selima taj deo kuće bio je nazivan kućom, a samo u gradovima kuhinjom.
<
Uvek se jelo za stolom koji je bio pokriven stonom prostirkom. Oko stola se sedelo na klupama, tronošcima ili stolicama. Posuđe u kome se kuvalo i iz koga se jelo bilo je zemljano i drveno. U bogatijim kućama moglo se ponekad naći i bakarno posuđe, ali je ono strogo bilo čuvano za specijalne prilike: slave, praznike, venčanja.
Umeće pravljenja posuđa za kuvanje je bilo jako razvijeno. Na vrelom ognjištu ono je imalo sve osobine ekspres lonca. Nadaleko su bili poznati majstori koji su pravili zemljano posuđe u kojima se brzo kuvalo ukusno meso.
