Јован Дучић и песма “Падање лишћа” – све што вам треба за једно новембарско вече

0
872

Тако дескриптивна, а тако љубавна… Песма “Падање лишћа” зачиниће ваш новембар новим нотама и бојама.

Јован Дучић јесен

Јесен

“Корачаше нема, хладна, поред мене,
Без сребрне сузе у мутноме оку;
Крај нас беху мртве руже и врбене,
Падало је вече на воду широку

Старе једне реке. Њен је корак био
Кô корак самоће, нечујан и сетан.
Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо
Исти јад без суза и бол истоветан.

Pročitajte i  Поука на Велики петак, светог Николаја Српског: Без Исусове жртве, вредност људи би био раван нули

Мрак болесне ноћи засипаше прахом
Платане по врту, језеро прозирно;
Наша срца беху испуњена страхом
Туда, где све тако умираше мирно.

И кад у то вече што све већма мрачи,
Приближисмо уста што ледено ћуте,
Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи
И тај сваки пољуб смрт једне минуте.

Сваки удар срца, смрт нечег што живи!
Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!
У овај новембар чамотни и сиви,
Не постоји Живот другде нег у Смрти.”

Pročitajte i  Вежбе за мозак Владете Јеротића: Због њих је био виталан и бистар до краја живота

Јован Дучић јесен

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име