Клетве воде порекло још из давних времена, када је човек дубоко веровао у магијску моћ речи.
Да ово веровање ни данас није искорењено из човекове свести, можемо видети свакодневно- у парку, кафићу, код куће. Готво свако ће, док прича о неким непријатним стварима, куцнути благо у дрво, да зло не би чуло, померити се мало са места или пљуцнути три пута, како би се зле силе отерале, а речима одузела моћ деловања.
Кроз историју су се провлачила разна предања о клетвама, а код нас је далеко најпознатија клетва кнеза Лазара, коју је бацио на српски род дан уочи боја на Кососву.
Пред сусрет са османлијском војском, предање каже, да је цар Лазар бацио клетву на српски народ, тачније на све оне који се нису одазвали позиву кнеза да бране Српску земљу.
Каже се да је цар Лазар изрекао ове речи:
“Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!”
Лазарева клетва сматра се најстрашнијом клетвом у историји српскога рода, а многи верују да Срби никада нису са себе скинули кнежево проклетство.
Ова клетва налази се и на споменику на Газиместану, где се и водила Косовска битка.
