Посебна атракција палићког зоо врта који више од седам деценија привлачи посетиоце и носи одлику најхуманијег међу сличним установама у окружењу, је један од станара, мрки медвед. Он оовог новембра не бира начин за скупљање залиха за зиму. За разлику од својих рођака из других вртова, палићки меда заинтересован је за оне који га радознало обилазе и посматрају, а посебно за оно чиме га нуде (на улазу у врт, иначе, изричито је наглашено да живптиње не треба хранити, али..). Радо се приближи огради и пропне на две ноге, на одушевљење посетилаца. Нестрпљив да добије сласни залогај увежбао је и „пожуривање“ шапом. Погледајте у ВИДЕУ како то изгледа.
Већина мрких медведа има изразиту грбу на леђима и поседује страховиту снагу. Чељустима могу одвући плен тежак и до 300 кг. Иако изгледају незграпно, веома су спретни. Може се кретати усправно на задњим ногама, трчати, пењати по дрвећу и стрмим стенама, и добро пливати. Пошто живи на различитим стаништима, тако му и величина варира. Већина мрких медведа тешка је између 130 и 300 килограма. Одрасле женке мрког медведа које живе у Европи теже просечно 100 кг, а мужјаци 150 кг, док поједини примерци пређу и 300 кг.
Мрки медвед живи повучено и само изузетно може постати агресиван према човеку и другим животињама, а у томе предњачи северноамерички медведи. Европски мрки медвед је мирнији и радије избегава људе, али женке постају опасне у време одгајања младих.
Палићки зоо врт од осталих сличних институција издваја и то да једини у Србији има прихватилиште за дивље животиње које бивају рањене током лова или које страдају због отрова и на путевима.
Ова устаова располаже са више од 150 животињских врста које су смештене у педесетак волијера и објеката, док се у Прихватилишту за животиње налази више од 800 јединки.
Извор: Мирођија
