У нашим телима била је само душа: Прве комшије су их живе бациле у јаму у Равном Долцу, а они су преживели 42 дана без хране и воде, покривени лешевима

Народ који заборави своју прошлост, неће имати ни своју будућност, рекао је једном приликом Јаша Томић.

У ком правцу се Србија креће најбоље говори то да је поема Ивана Горана Ковачића”Јама” инспирисана истинитим догађајем када су усташе 1941. више од 200 српских жена и деце живе бациле у јаму у Равном Долцу, избачена, после много деценија, из читанки за 8. разред.

Да се овај стравични догађај никада не заборави, како преживеле кажу, побринуо се сам Бог.

Од 218 жена и деце бачених у јаму дугу 46 метара, игром судбине, четрнаесторо њих преживело је буквално без хране и воде, међу лешевима тачно 42 дана-  од Светог Илије до Мале Госпојине.
Овај случај ни наука до данас не може да објасни!

ravni dolac
-У нашим телима била је само душа, остало све кости, не знам сама како смо преживели, прича једна од три још увек живе жене извучене из јаме Равни Долац.

– Скупили су нас, породицу по породицу и потерали ка јами. Док смо ишле уз планину, причале смо међу собом да ће нас сигурно бацати живе. Тако је и било. Читали су по азбучном реду и гурали нас у рупу – сећа се једна од преживелих, Мара Јурић.

Тада је имала само седам година, тек је пошла у први разред. У јаму су их бацале прве комшије. За њима и камење, бомбе. Преживели су само они који су успели да се склоне иза заклона на дну саме јаме, чија је дубина 46 метара.

Pročitajte i  Лазарева субота је дан дечје радости: Зашто су деца у центру овог празника који слави Исусово чудо васкрсења Лазара?

Нико не зна како су жене успеле преживети пад са те висине.

Данима су живеле међу лешевима, у полумраку и у страху. И тако шест недеља, од Светог Илије до Мале Госпојине.

– Сећам се да сам данима била испод две мртве жене и да сам све време дозивала мајку. Када ме је напокон чула, извукла ме је, а ја сам сва била у ранама. Боље би било да смо и ми остале мртве одмах, али ето нисмо. Овако сам око себе гледала мртве, жене су кукале, молиле Бога да их спасе – прича Милица Маљковић, која је тад имала 10 година.

-Ни хлеба, ни воде. Него смо росу купиле по зиду и то лизале. Само једну ноћ је пала киша и налила нам у јаму, па смо јадне умакале у крпе и квасиле уста. У нашим телима била је само душа, остало све кости, не знам сама како смо преживели – додаје.

Једна жена је побацила дете у јами. Друга је била трудна кад је бачена, преживела је 42 дана, изашла из рупе и родила живо дете, а трећа је месец дана после изласка из јаме родила близанце, али су они умрли.

Pročitajte i  Боља него француска: Војвођански рецепт за гушчију паштету

Надали су се де ће их Далматинци извадити из јаме јер су близу, али уместо њих, стигле су усташе.

Њихов вапај први су чули чобани који су у близини напасали овце. Међу тим чобанима нашао се и један у ком се пробудио човек.

Он је отрчао кући и рекао оцу да у јами има живих Срба. Човек одлази усташком командиру и каже му шта му је син испричао, на шта се командир ухватио за главу и наредио да се жене одмах сутрадан извуку.

И међу њима је, очигледно, било људи.

После шест недеља проведених у јами Равни Долац, почело је вађење преживелих.

Преживели Срби из Ливна после рата нису желели да се свете онима који су их бацали у раке. Опет су морали да живе кућу уз кућу са комшијама које су им то урадиле. И опростили су им.

“Е, моја Милице, да сте ви нама урадили оно што смо ми вама, ми бисмо вас живе прогутали”- после свега изјавила је комшиница једне од преживелих, удата за усташу који је бацао Србе у јаму. 

Pročitajte i  Само за искусне куваре и куварице: Рибљи паприкаш са севера Бачке

Посмртни остаци страдалих извађени су тек после пола века, у јуну 1991. године.

– Кад сам сишао доле, био је то језив призор, нешто неизбрисиво. Ми смо копали, све смо рукама радили да бисмо дошли до свих делова тела, да бисмо извадили све кости из јаме – каже Владимир Маљковић, који је јуна 1991. године учествовао у вађењу посмртних остатака.

Додаје да је месецима после тога био ван себе, није могао да верује да се тако нешто заиста десило.

Јаме су обележиле историју усташа из Ливна. У њиховим покољима у лето 1941. године страдало је око 1.600 Срба, од чега 673 деце. Само из Челебића убијено је или бачено у јаму 370 српске деце.

1991. извађени су посмртни остаци страдалих Срба из пет јама код Ливна.
Из јаме Равни Долац извађене кости 203 деце и жена
Из јаме Розвале извађене кости 80-оро деце
Из јаме Тушница извађене лобање 50-оро деце
Из јаме Самоград извађено 27 лобања одраслих и деце
Из јаме Провалија извађене кости 13-оро страдалих

 

Погледајте и документарну емисију из 2013.

Народно веровање: Шта да урадите на Врбицу и Цвети да бисте били здрави и лепи

На Лазареву суботу, или другачије- Врбицу, некада су ђаци...

Искористите јединствену прилику: Закупите локал на београдским пијацама!

Овом приликом обавештавамо јавност да је  ЈКП „Београдске пијаце“...