Obožavate OVU pesmu, a i ne znate da ju je napisao ON: Bio je srpski VLADAR, a stihove je posvetio…

0
1857

Knez Mihailo Obrenović je, nakon svrgavanja sa vlasti 1842. godine, živeo  u emigraciji, pretežno u Beču. U to vreme ispoljio je afinitet prema književnosti i  muzici. U Beču je tada živeo i knez Miloš, takođe emigrant, koji je održavao prijateljske odnose s Vukom Karadžićem. Po Miloševoj želji, Vuk je bio Mihailov savetnik i duhovni vaspitač, a i zapisivač kneževih pesama.

Što se bore misli moje je prva ljubavna pesma koju je napisao srpski knez Mihailo Obrenović. Knez ju je, kako se verovalo, napisao jer je bio zaljubljen u blisku rođaku Katarinu Konstantinović, ali nije smeo da je oženi, da mu ne bi pao ugled u narodu, a i vera mu je branila tu ženidbu.

Knez Mihailova pesma, ispostaviće se mnogo godina kasnije, zapravo je bila posvećena jednoj drugoj devojci i to iz dinastije Karađorđević!

Pročitajte i  Najjednostavniji recept za kiselu zimnicu: Turšija iz bureta pravi se lako, a o ukusima pričaće se cele zime

Međutim, 2003. godine je otkriven originalni dokument sa posvetom koji je knez Mihailo uputio za rođendan Kleopatri Karađorđević (1835-1855), kasnije udatoj Petronijević. Dokument je štampan u Beču na francuskom jeziku i predstavlja notni zapis za klavir pesme „Što se bore misli moje“, Kornelija Stankovića. Knez Mihailo je, takođe, dao Stankoviću 1.200 groša za putovanje po Srbiji i beleženje melodija naših narodnih pesama.

Malo je poznato da je osim popularne komponovane pesme Što se bore misli moje, knez Mihailo autor i drugih poetskih dela. Reč je o dve pesme: Svetski putnik i Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom, objavljene 1844. godine u Srpskom narodnom listu. Vuk je u Beču zapisao ove dve gore navedene kneževe pesme.

Pročitajte i  Kako je umro Sava Šumanović: Poljubio je majku i mirno krenuo na streljanje

KNEŽEVA BAJKA

Knežev afinitet za književnost potvrđuje i Vukovo svedočanstvo da je upravo u Berlinu od kneza Mihaila zapisao maštovitu narodnu bajku Čardak ni na nebu ni na zemlji, onako “kao što je on slušao u detinjstvu od svojih dadilja”. Doduše, Vuk je knežev tekst, kao i tekstove drugih kazivača, ne samo opismenio, nego i literarno preradio, sažeo i oplemenio ekspresivnim narodnim jezikom.

Važno je pomenuti da je knez Mihailo bio vrlo veliki pomagač i darodavac, te tako neuporedivo više doprineo srpskoj književnosti i kulturi nego svojim skromnim poetskim pokušajima. Bio je mecena Vuku, Branku Daničiću, Svetozaru Miletiću, Iliji Vujiću, kompozitorima Alojzu Kalauzu (iz Beča) i Korneliju Stankoviću. Po Vukovom nagovoru pomagao je i slovačke slaviste.

Pročitajte i  U kojoj si godini braka? Evo kako se naziva svaka godina koju ste proveli sa vašim partnerom

“Stan’ putniče tko si ti,
Imaš koga od roda,
Je li živa jošt mati,
tako dičnog poroda?

Srbskog ja sam porekla,
Narod ceo moj je rod,
majka mi je umrla,
No živ mi je jošte Bog…”
(prva dva stiha pesme “Svetski putnik”)

“Na čast carem krune i svetila Bogatirom korablje i more,
Meni moja Srbija je mila,
Za nju ginem i njene oltare. SILEN! K svetom prenesi
me kraju
Da t’ u rodu ime Tvoje slavim, Neću prestol, neću zemlje vladu, Srbstvo milo i Srbiju tražim.”
(Poslednje dve strofe iz pesme “Molitva knjaza srpskog Mihaila na bregu morskom”)

Delimično preuzeto iz: Novosti.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime