Vasko Popa je rođen 29. juna 1922. godine u Grebencu kod Vršca, gde je završio gimnaziju i osnovnu školu. Upisao je Filozofski fakultet u Beogradu, a pored toga studirao je još u Bukureštu i Beču. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatvorenik u koncentracionom logoru u Zrenjaninu, tadašnjem Bečkereku.
Svoje prve pesme objavljuje u listovima Književne novine i Borba, a njegova prva zbirka pesama Kora (1953) smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Ova zbirka pesama pokrenula je mnoge rasprave i ostavila snažan utisak na mlađe naraštaje pesnika.
Zašto je Vasko Popa toliko značajan za našu književnost, kulturu i umetnost
Posle Kore, Popa je objavio i: Nepočin polje, Sporedno nebo, Uspavana zemlja, Vučja so, Kuća nasred druma, Živo meso, kao i ciklus pesama: Mala kutija.
Popa je pisao posebnim pesničkim jezikom, koji je sam stvorio, kombinujući usmeno nasleđe, igre i zagonetke.
Vasko Popa važi za jednog od najprevođenijih srpskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika.
Član Srpske akademije nauka i umetnosti postaje 1972. godine. Te iste godine osniva Književnu opštinu Vršac i pokreće jednu neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu Slobodno lišće.
Umire u Beogradu 5. januara 1991. godine, i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Evo jedne od njegovih najlepših ljubavnih pesama:
Očiju tvojih da nije
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali
Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle
Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo
