Парастос легендарном генералу Врангелу биће уприличен у суботу, 25. новембра 2017. у 16.30 часова, у Руској цркви на Ташмајдану, у Београду. Професор Андреј Тарасјев ће у петак, 24. новембра дати поводом овога оглас у новинама.
Овим поводом, присетимо се саме сахране генерала Врангела, највећег међуратног спровода и својеврсне последње велике параде руске емиграције у Београду. Ево како су наше новине о томе извештавале 1929. и колико је народ патио за губитком овог храброг генерала.
Разочаран, уморан и сит лажних обећања и закулисних политичких игара, као и разноразних притисака, последњи главнокомандујући руске добровољачке армије, Петар Николајевич Врангел, у новембру 1926. напустио је Сремске Карловце. Најпре је отишао у Француску, а затим у Белгију, да би се напослетку настанио у Бриселу где се и разболео, након година безуспешних борби и напора.
Преминуо је 25. априла 1928. године у Бриселу. По једној верзији, отровао га је брат његовог слуге који је кратко време живео у његовој кући, и за кога се сумњало да је био совјетски агент. Али, то никада није јавно доказано и обелодањено, иако се и данас истражује, разматра и доказује.
И пуковника Царске армије и генерала Беле армије, Котепова, који је дошао на Врангелово место, задесила је готово иста судбина јер је киднапован тако што су га успавали и унели у кола. Милер, трећи наследник РОВСА, окусио је сав ужас комунистичког, бољшевичког терора. Све индиције иду ка томе да је Врангел несумњиво био жртва бољшевичке ликвидације.
Генерал Врангел је првобитно био сахрањен у Бриселу, али је у тестаменту оставио да жели да буде сахрањен у главном граду своје друге домовине, Краљевине СХС, где је био духовни и верски центар руске емиграције. Његово тело ексхумирано је и пренето у тадашњу, а и садашњу престоницу, где и данас почива у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану.
У овој цркви били су чувани барјаци и заставе Беле армије, а међу њима више од пола историјских застава Царске армије још из доба Наполеона одн. Кутузова. Генерал Врангел је то знао и желео је да буде сахрањен испод застава своје армије
6. октобра 1929. године генерал Врангел пренет је у Србију и поново сахрањен у Београду. То је била највећа међуратна сахрана, пре сахране краља Александра Карађорђевића.
Његов гроб је прошао кроз целу земљу. На свакој локалној железничкој станици излазио је српски народ, као и представници руских колонија који су живели у нашој земљи, да упуте последњи поздрав генералу. Бацали су цвеће и плакали.
У Београду се окупио сав народ који је могао да дође. Врангелова сахрана је, према речима др Алексеја Тимофејева из Института за новију историју Србије, била последња парада велике руске емиграције где су присуствовали сви представници и старије генерације рођене у Русији и оних који су рођени у емиграцији. Тек тада се видело колико много Руса заиста има у Београду.
Још једном, одајмо поздрав и захвалност човеку великог морала и несаломивог карактера, који никада није своје личне интересе ставио испред интереса своје земље и њених становниика. Човека, на чији се помен имена устајало из поштовања. Докажимо да његово име и даље живи. Да његов пример треба да следе многи.
Опанак
