Nema osobe na ovim prostorima koja se nije pronašla bar u jednoj od Balaševićevih pesama.
I taman kada smo mislili da smo od Balaševića dobili najbolje stihove, izašla je njegova nova pesma “Mati”.
Odmah po objavljivanju pesme na Jutjub kanalu planuli su komentari sa svih strana Balkana.
“Slušaš, jednostavno otputuješ nekim dalekim prostranstvima, daleko, tko zna gdje. Plačeš. Otpustiš nakupljene emocije koje su se sakupljale. Opustiš dušu, napuniš se snagom. I onda pjesmu pustiš ponovo. Đole moj, sa svojih 19 godina smatram da sam pronašao svoj ideal. Volim te. Vidimo se u Zagrebu. Veliki čovječe.”
“Nedavno mi je mati preminula i sad slušam: lanena ljetnja haljina sa vezenim detaljima… baš kao njena… dotuklo me, ali istovremeno i olakšalo, hvala za još jednu divnu pjesmu. Veliki pozdrav iz Sarajeva”
“Savršeno, zatvoriš oči i otputuješ na neka posebna mjesta s posebnim ljudima..Đorđe, hvala što postojiš!”
Poslušajte pesmu i ostavite u komentaru kako vam se dopada:
Tekst pesme “Mati”
Opet sam snio majku na praznični dan
I kao lutnja brujnu slutnja šta bi značio taj san;
Blagi sfumato povratka, ključ uvek iza dovratka
I staza kraj šimšira urasla u travu;
Sanovnik s krupnim slovima, lako je to sa snovima
Mnogo mi teže ide kad tumačim javu;
U lešnikovoj senci fruštuk postavljen
A pokraj hokle cvetni goblen na trenutak ostavljen;
Lanena letnja haljina sa veženim detaljima
Pristaju uz rozetnu na baštenskoj kanti;
U leji zlatnog šeboja, u tom snu mlađa nego ja
Onakva kakvu bih i želeo da pamtim;
O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više
Dospe na kraju sve na isti sled;
Prošlo je zanavek, severac pustolinom briše
I ravno je unedogled;
Nadiru pahulje, noć slavi svojih pet minuta
Vetar ne poznaje ni stid ni sram;
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta
I malo sam ti noćas sâm;
Neki su stopu ispred vremena
Ludi jahači, izviđači… Milju ispred plemena;
Tek posle sebe hvaljeni, na trgu zlobe paljeni
Očiju punih suza, al’ obraza suvih;
Na pravdi boga blaćeni, tek posle sebe shvaćeni
Neki su mandoline u dolini gluvih;
O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više
Dospe na kraju sve na isti sled;
Prošlo je zanavek, severac pustolinom briše
I pusto je unedogled;
Veje, ne posustaje, na šimšir i na divlji lešnik
Na julski dan i lica predraga;
Ravnica pusta je, na Božić putujem ko grešnik
Od nemila do nedraga;
