Pirotske ćilime danas pravi samo desetak žena: Srpskom etničkom blagu preti nestajanje, posle više od 400 godina proizvodnje

0
2303

Zanat pravljenja ćilima odn. tkački zanat tradicionalno se prenosio vekovima sa majke na ćerku u mestima oko Stare planine, a sa centrom u Pirotu.

cilimi

Mada se tehnika pirotskih ćilima ne može sa sigurnošću odrediti, veruje se da je ovaj zanat na naše prostore stigao sa turskim osvajačima da bi se razvijao već skoro 400 godina. Razvijanje tkačkog zanata dovelo je do toga da pirotski ćilimi postanu poznati širom sveta.

Paradoksalno, činjenica je da se trenutno samo desetak žena još brine da ovo srpsko etničko blago potpuno ne iščezne.

pirotski ćilim

Predanja i legende kažu da ovi ćilimi imaju moć da otklone negativnu energiju, sačuvaju porodičnu slogu i zaštite vlasnika. Veruje se da su davnašnji ćilimi slikovno pismo, da imaju šare koje su zapravo simboli o nastanku čovečanstva. Tkalje pričaju da motivi na ćilimima predstavljaju stare simbole magičnog značenja i mogu se čitati kao azbuka slika, jer ih postoji 95, koje oni koji ih rade moraju da znaju napamet. Svaki tepih priča svoju priču, različitu u različitim epohama. To što je među 5 000 tkalja, koje su ćilime u Pirotu izrađivale pre II svetskog rata, samo nekoliko njih znalo zagonetku šara, mnogi ne smatraju slučajnim.

Pročitajte i  Dobro zapamtite ove mudre reči Ljubiše Samardžića: Ono što je rekao o smislu života i dan danas se prepričava

Krajem 19. veka, osnovano je i prvo ćilimarsko društvo i pirotski ćilimi tada prvi put bili izloženi na velikoj svetskoj izložbi u Beču.

Od 5 000 tkalja i ćilimarskog društva danas ćilime pravi samo 10-ak žena boreći se tako za njihov opstanak.

pirotski ćilim

Pre više od decenije pirotski ćilim dobio je i zaštitu Geografske oznake porekla imena “Pirotski ćilim”. To je jedini proizvod sa takvom zaštitom u Srbiji, a da potiče iz naroda i da pritom ima umetničku vrednost. Nakon što je pirotsko ćilimarstvo pre nekoliko godina upisano i u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, ćilim je postao jedinstven u Evropi kao proizvod sa dve zaštite jer je, osim geografskog porekla, zaštićeno i samo umeće tkanja.

Pročitajte i  Mihailo ili Mihajlo: Koja varijanta ovog imena je ispravna i kako se pravilno izgovara?

Ono što ove ćilime čini tako specifičnim je i vuna od koje se prave. Na obodima Stare Planine ranije su gajene ovce specifične vrste, poznate kao pramenka. Pored njene vune i sam način izrade ćilima je bio poseban. Naime, tkalje nisu koristile preslicu, već samo vreteno i kudelju. Na taj način dobijala se izuzetno tanka vunena nit, koju su marljive tkalje bojile pomoću lista ili kore oraha, lipe, lukovine i ostalim prirodnim bojama. Uvođenjem industrijskih boja u upotrebu, omogućeno je tkanje ćilima sa većim brojem nijansi.

Pročitajte i  Ovako je izgledala slavska trpeza starih Srba: Šta smo sačuvali do danas, a šta se promenilo kroz vekove

pirotski ćilim

Veruje se da nijedan ćilim nije isti, da je kao otisak prsta, a svaka tkalja na svom ćilimu ostavlja neku vrstu ličnog pečata u obliku oderđene šare. Najčešće korišćeni oblici su bili jelenak, ptica, plamen, gušter, gugutka, ali i ruže, venci, karanfili i razni drugi cvetovi. Za izradu jednog ćilima potrebno je skoro dva meseca ručnog, mukotrpnog rada, a jedan ćilim obično košta više stotina evra (od 150 pa naviše).

pirotski ćilimOpanak, Novosti, Magacin

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime