Srbi i Islanđani najtolerantniji narod u Evropi: Rezultati međunarodnog istraživanja koje svet iz nekog razloga krije

0
533

Po trpeljivosti Srbi nisu najgori već prvi među narodima. To je dokumentovano pošto je Neprofitna međunarodna organizacija „Prodžekt implicit”, u saradnji sa čuvenim i najstarijim američkim univerzitetom Harvard iz savezne države Masačusets između 2002. i 2015. godine sprovela istraživanje o rasizmu u Evropi, anketirajući čak 288.076 belaca sa Starog kontinenta.

I, ovih dana je saopštila: „Rezultatima se ponajviše mogu pohvaliti Island i Srbija”.

Ova vest prošla je bez mnogo pompe u svetskim medijima, ali evo šta na sve ovo imaju da kažu srpski intelektualci. Čućete toliko primera srpske dobrote i tolerancije, čak i u najgorim vremenima vojevanja protiv neprijatelja.

Srbi

„Za popustljivost i trpeljivost našeg naroda, što se danas naziva tolerancijom, znalo se i pre istraživanja. Ali, da bi ostvarila svoje ciljeve, NATO imperija je Srbe proglasila šovinističkim ludacima, spremnim da pobiju sve oko sebe. Toliki holivudski filmovi su tobož dokaz za ovu tezu imperije koja se, na Balkanu, oslanja na kobajagi tolerantne Hrvate i Albance. Imperiji su, u ruženju Srba, najviše pomagali domaći NVO jurišnici i jurišnice. Ali, Srbi su u vrhu tolerantnih naroda Evrope. Važno je da tu istinu čuvamo, i da narod nastavi putem Svetog Save, putem hrišćanskog rodoljublja, koje je uvek i istinsko čovekoljublje“, kaže za „Politiku” dr Vladimir Dimitrijević, profesor u čačanskoj Gimnaziji, književnik i pravoslavni mislilac.

Pročitajte i  Priča od koje ćete se naježiti: Ovako su srpski šarplaninci odbranili srpsko selo i seljane od američke vojske

Stav je potkrepio nizom navoda, počev od Nikolaja Velimirovića.

„U svom čuvenom predavanju „Nacionalizam Svetoga Save”, vladika 1935. godine ističe da Rastko Nemanjić nikad nije dozvolio da ga dohvati šovinizam, te je pomagao druge narode gde je i kad je mogao: „Taj neisključivi i široki duh pošte i ljubavi prema svima drugima nasledio je srpski narod od svog svetitelja, i održao ga je na visini i u časti kroz duge svetosavske vekove. Mi često čitamo u narodnim pesmama kako naši prvi junaci nazivaju braćom ljude druge krvi, jezika i vere. Tako, na primer, Marko Kraljević govori Ciganinu: ’Bogom brate, Suljo Ciganine!’ A Strahinić-ban, opet derviša turskog oslovljava bratom: ’Bogom brate, starišu dervišu’.”

nisi srbin ako

Čuveni istoričar Feliks Kanic pisao je 1868: „Prema inovernima Srbin je sasvim tolerantan i nije nimalo naklonjen vrbovanju i prozelitizmu. On je religiozan ukoliko se radi o crkvenim zapovedima”.

„U svojoj knjizi „Karakter i mentalitet jednog pokolenja”, Dragiša Vasić je odgovorio na tvrdnje francuskog sociologa Gistava le Bona da su Srbi, kao i ostali Balkanci, „divljaci i zločinci koji umeju samo da mrze i ubijaju”. Vasić opisuje iskustvo Prvog balkanskog rata tokom kojeg su Bugari počinili mnogo zverstava nad Srbima i njihovom nejači, ali ovi ni njih nisu mrzili.

Pročitajte i  Skraćenice za koje mnogi ne znaju šta znače: Spens, Nin, Bitef, sms, Bemus, BIGZ, Komgrap, Nolit, SKZ, beseže...

Svedoči: „Mrzeti, to je, imati urođenu, neobuzdanu, nepomirljivu i smrtnu odvratnost prema nekome; a u jesen 1916. prilikom srpske ofanzive, zemljaci g. Le Bona zgranjivahu se gledajući. kako njihovi saveznici zarobljenim bugarskim vojnicima dele svoj hleb, često nedovoljan i za same njih, i kako ove blago i drugarski raspituju o mestima kroz koja prolažahu i o tamošnjim prilikama; mrzeti, to je: sa izrazom divljačkog besa gledati omrznutog, a istom prilikom, zemljaci g. Le Bona behu očevici, kako se bugarski ranjenici nose na mazgama, pažljivo vođeni od bolničara, dok pored njih malaksalo koračahu srpski ranjenici, nimalo lakše ranjeni od neprijateljskih; mrzeti, to znači: imati odvratan užas od nekoga, a na Božić 1916, i docnije, o velikim praznicima, srpski vojnici primahu, u svojim rovovima, posete svojih neprijatelja, koje gostiše po srpskom običaju”.“

Pročitajte i  30 zaboravljenih reči srpskog jezika: Nekada su se stalno koristile, a danas ih niko ne zna

prvi-svetski-rat-srpski-vojnik-foto-profimedija-1438077542-709481

Kompozitor Enriko Josif godinama je, podseća dr Dimitrijević, upozoravao izvesne američke Jevreje koji su se uključili u antisrpsku kampanju:

„Molim vas, zato, nemojte se više uključivati u proganjanje, barem verbalno, Srba, jer Srbi su naša eshatološka, duhovna braća. A drugo, živeti u jednoj Srbiji i ne osetiti da ste Jevrejin, to nigde u Evropi ni pre Hitlera nije bilo. To je po prirodnom zakonu tako. Srbi su jedan neverovatan narod, ja ga zovem zagrljajni narod, koji čak tuđina još više prigrljuje nego samoga sebe. Ima jedno osećanje za tuđina da bude prema njemu pošten, krajnje bratoljubiv, i to je razlog što je ova Srbija sada ovako rasparčana i podeljena”.

Politika knjaza Miloša prema muslimanima

Francuski geograf i etnograf Ami Bue, koji je svojevremeno posetio Srbiju, pisao je 1840. godine: „Knjaz Miloš je uvek sledio pametnu politiku prema muslimanima. On ih nije ni najmanje bodrio na menjanje vere i nije pružao nikakve povlastice onima koji su se odricali vere predaka, jer je znao da bi interes bio glavni motiv ove konverzije”.

(Politika.rs)

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime