На самом југу Македоније, на граници са Грчком, налази се планина Ниџе са својим највишим врхом Кајмакчаланом. Ово за Србе свето место, “небески врх” на ком је погинуло преко шест хиљада војника, инспирисало је и нашег славног песника Алексу Шантића да напише истоимену песму 1920. године – једну од најлепших о Великом рату.
КАЈМАКЧАЛАН
Путниче, стани! Овде леже они!
Гомиле ове прах краљева крију.
С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!
Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.
Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве –
Србине, стани! Овде леже они!
Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!
1920.
Свим страдалима у овој славној борби можете се поклонити и у центру наше престонице и то на следећем месту:
Данас је на Кајмакчалану смештена мала спомен-црква (капела) на врху Пророк Илија где се налазе и лобање мртвих српских војника, а коју посећују бројни туристи. А осматрачница српске војске са Кајмакчалана пренета је у Београд, у сам центар града, преко пута Народне скупштине у Пионирски парк. Сигурно сте прошли безброј пута покрај ње, а да то и не знате.
Битка на Кајмакчалану једна је од најзначајнијих битака српске војске на једној страни и бугарске и аустро-угарске, са друге. Српска војска овде је провела пуне две године без смене и никада се ниједна битка у историји човечанства није водила на оволикој надморској висини. Међу погинулима био је и командант добровољачког одреда Војвода Вук.
