Srpski tornjak: Autohtona rasa pastirskog psa koja je, nažalost, gotovo izumrla

1
6755
Foto: Jutjub/printskrin

Od čistih, autohtonih srpskih rasa danas jedino vojvođanskim pulinima (belovima) i šarplanincima ne preti opasnost od izumiranja. U većini slučajeva ne postoji dovoljno jedinki da bi se ozbiljno radilo sa njima na očuvanju rase.

Za njihov opstanak i gajenje u vidu kućnih ljubimaca najpresudniji je prostor, jer su ovčarskim psima selo i prostrani pašnjaci prirodno stanište. To što se ne mogu lako prilagoditi urbanoj sredini, kao neke druge rase, i te kako utiče na njihovu rasprostranjenost u Srbiji. Ipak, temperament pastiraca, njihova poslušnost, odanost i inteligencija, mogu ih sačuvati kao radne pse i u nekoj drugoj oblasti koja nije usko u vezi sa pastirskim načinom života.

Odlični su čuvari, lako uče i uvek su tu „da se nađu pri ruci“ gospodaru, tako da bi se mogli dresirati da vode slepe ili pomažu hendikepiranim osobama.

Pročitajte i  U Srbiji raste kao korov, a najzdraviji je prirodni lek na sveetu: Leči srce i smiruje živce! Evo kako se koristi

To se odnosi i na srpskog tornjaka, autohtonu rasu iz zapadne Srbije. Nažalost, ova rasa se rapidno bliži potpunom izumiranju, uprkos programu revitalizacije koji u Srbiji i Republici Srpskoj sprovode zaljubljenici u ove pse. Dok je bosansko-hercegovački tornjak zvanično prepoznat kao zasebna rasa o kojoj se brine i koja se promoviše, srpski tornjak je ugrožen ukrštanjima sa homoljskim pastircem i njegova populacija se polako asimilira u relativno skoro ustanovljenog srpskog pastirskog psa.

Osim toga, česta ukrštanja sa ovčarskim psima sa Kopanika, sa šarplanincima i silvanom donekle su očuvala genetske i karakterne osobine ove rase. Naime, prema nekim shvatanjima, čisti primerci srpskog tornjaka više ni ne postoje, odnosno, rasa je već potpuno izumrla.

Srpski tornjak je u proseku visok tek preko 80 centimetara i ima gusto vodootporno krzno duge dlake koje je uglavnom belo, a u retkim slučajevima sivo ili žuto, sa velikim crnim površinama. Rep je izuzetno dug i čupav, nose ga visoko iznad leđa, a pastirima je upravo on glavni signal za raspoznavanje da li je među ovce ušla zvaer, poput vuka, ili je njihov tornjak na mestu čuvara.

Pročitajte i  Zbog nje je Meša Selimović ostavio ženu i dete! Pisao joj je najlepše stihove, a ona bi sa njim krenula i u SMRT!

Što se naravi tiče, ovaj pas je karakterističan po tome što pretežno prebiva sa stadom i vrlo retko je u blizini ljudi, osim kada ga zovu. Krutog je temperamenta, tvrdoglav je i ne voli strance, tako da bi zahtevao malo više socijalizacije od drugih rasa ne bi li se uklopio u urbanu sredinu.

 

Tornjaci su nježni i emotivni s članovima porodice, druželjubivi i tolerantni prema strancima ako su od malena ispravno naučeni, čak i prema nepoznatom detetu koje im se veša oko vrata. Dobroćudni su i verni svom vlasniku. Inteligentni su, hrabri i dostojanstveni psi.

Pročitajte i  Glamočko gluvo kolo: Ponos Ličana i Krajišnika, najbolje narodno kolo u Evropi, a od 1982. deo UNESKOVE svetske kulturne baštine

Međutim, isto tako su i snažni, teritorijalni, samouvereni i u određenoj meri samostalni psi koji postaju znatiželjni ako se na njihovoj teritoriji počne dešavati nešto izvan uobičajenog. Zbog svih tih karakteristika tornjaci se smatraju najboljim izborom za čuvanje stada, posebno u područjima gde postoji opasnost od upada divljih predatora.

Životni vek im je 15 godina. Veoma su otporni na bolesti, osim genetskih bolesti i degenerativnih bolesti kostiju. Mogu da obole i od entropije, slepila, upale lojnih žlezda i alergija.

Vrlo se lako dresiraju. Nikako nemojte da ih kažnjavate i tučete. Ako ih držite u dvorištu, čuvajte cveće, jer tornjaci mnogo vole da kopaju.

Vikipedija

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime