Српски торњак: Аутохтона раса пастирског пса која је, нажалост, готово изумрла

1
5043
Фото: Јутјуб/принтскрин

Од чистих, аутохтоних српских раса данас једино војвођанским пулинима (беловима) и шарпланинцима не прети опасност од изумирања. У већини случајева не постоји довољно јединки да би се озбиљно радило са њима на очувању расе.

За њихов опстанак и гајење у виду кућних љубимаца најпресуднији је простор, јер су овчарским псима село и пространи пашњаци природно станиште. То што се не могу лако прилагодити урбаној средини, као неке друге расе, и те како утиче на њихову распрострањеност у Србији. Ипак, темперамент пастираца, њихова послушност, оданост и интелигенција, могу их сачувати као радне псе и у некој другој области која није уско у вези са пастирским начином живота.

Одлични су чувари, лако уче и увек су ту „да се нађу при руци“ господару, тако да би се могли дресирати да воде слепе или помажу хендикепираним особама.

Pročitajte i  Дочекајте Васкрс спремне: 10 фантастичних идеја за фарбање јаја које МОРАТЕ да испробате

То се односи и на српског торњака, аутохтону расу из западне Србије. Нажалост, ова раса се рапидно ближи потпуном изумирању, упркос програму ревитализације који у Србији и Републици Српској спроводе заљубљеници у ове псе. Док је босанско-херцеговачки торњак званично препознат као засебна раса о којој се брине и која се промовише, српски торњак је угрожен укрштањима са хомољским пастирцем и његова популација се полако асимилира у релативно скоро установљеног српског пастирског пса.

Осим тога, честа укрштања са овчарским псима са Копаника, са шарпланинцима и силваном донекле су очувала генетске и карактерне особине ове расе. Наиме, према неким схватањима, чисти примерци српског торњака више ни не постоје, односно, раса је већ потпуно изумрла.

Српски торњак је у просеку висок тек преко 80 центиметара и има густо водоотпорно крзно дуге длаке које је углавном бело, а у ретким случајевима сиво или жуто, са великим црним површинама. Реп је изузетно дуг и чупав, носе га високо изнад леђа, а пастирима је управо он главни сигнал за распознавање да ли је међу овце ушла зваер, попут вука, или је њихов торњак на месту чувара.

Pročitajte i  Три главне особине љубави: Владика Николај објаснио како да препознамо шта (ни)је љубав

Што се нарави тиче, овај пас је карактеристичан по томе што претежно пребива са стадом и врло ретко је у близини људи, осим када га зову. Крутог је темперамента, тврдоглав је и не воли странце, тако да би захтевао мало више социјализације од других раса не би ли се уклопио у урбану средину.

 

Торњаци су њежни и емотивни с члановима породице, дружељубиви и толерантни према странцима ако су од малена исправно научени, чак и према непознатом детету које им се веша око врата. Доброћудни су и верни свом власнику. Интелигентни су, храбри и достојанствени пси.

Pročitajte i  Како је српски артиљерац Радоје Рака Љутовац помоћу старог топа оборио немачки авион и ушао у историју

Међутим, исто тако су и снажни, територијални, самоуверени и у одређеној мери самостални пси који постају знатижељни ако се на њиховој територији почне дешавати нешто изван уобичајеног. Због свих тих карактеристика торњаци се сматрају најбољим избором за чување стада, посебно у подручјима где постоји опасност од упада дивљих предатора.

Животни век им је 15 година. Веома су отпорни на болести, осим генетских болести и дегенеративних болести костију. Могу да оболе и од ентропије, слепила, упале лојних жлезда и алергија.

Врло се лако дресирају. Никако немојте да их кажњавате и тучете. Ако их држите у дворишту, чувајте цвеће, јер торњаци много воле да копају.

Википедија

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име