Pun mesec koji će se u našem delu sveta na nebu pojaviti sutra u ranim jutarnjim satima takođe će se naći i na najbližoj mogućoj tački u odnosu na planetu Zemlju, što je astronomski fenomen poznat pod nazivom “supermesec”.
“Supermesec” će se nalaziti na udaljenosti od 357.035 kilometara od naše planete i biće sjajniji i veći od svih punih meseca ove godine.
Iako razlika nije uvek lako uočljiva sa Zemlje, “supermesec” se može činiti sedam odsto većim i 15 odsto blistavijim od prosečnog punog meseca.
Oni koji propuste priliku da uživaju u posmatranju ove pojave neće dugo čekati na novu šansu jer će se, posle marta i aprila, novi “supermesec” pojaviti i u maju.
Tehničko ime je perigej-sizigija sistema Zemlja-Mesec-Sunce. Termin supermesec nije astronomski, već potiče iz moderne astrologije.
Povezivanje Meseca i sa okeanskim i sa “plimama kore” dovelo je do tvrdnji da se fenomen supermeseca može povezati s povećanim rizikom od događaja kao što su zemljotresi i vulkanske erupcije, s tim da nema dokaza takve veze.
Nisu pronađeni dokazi ikakve korelacije između supermeseca i velikih zemljotresa. Bez obzira na dokaze, bilo je medijske spekulacije da su prirodne katastrofe – kao što je zemljotres i cunami u Tohokuu 2011. i zemljotres i cunami u Indijskom okeanu 2004. – uzročno povezane sa 1-2 sedmičnim periodom oko supermeseca.
Veliki, zemljotres magnitude 7,5 koji se desio 15 kilometara severoistočno od Kalverdena (Novi Zeland) 14. novembra 2016. u 0.03 NZDT, poklopio se sa supermesecom.
Suprotan fenomen, apogej-sizigija, nazivan je mikromesec – mada ovaj termin nije toliko raširen kao supermesec.
(Srbija Danas)
