Пун месец који ће се у нашем делу света на небу појавити сутра у раним јутарњим сатима такође ће се наћи и на најближој могућој тачки у односу на планету Земљу, што је астрономски феномен познат под називом “супермесец”.
“Супермесец” ће се налазити на удаљености од 357.035 километара од наше планете и биће сјајнији и већи од свих пуних месеца ове године.
Иако разлика није увек лако уочљива са Земље, “супермесец” се може чинити седам одсто већим и 15 одсто блиставијим од просечног пуног месеца.
Они који пропусте прилику да уживају у посматрању ове појаве неће дуго чекати на нову шансу јер ће се, после марта и априла, нови “супермесец” појавити и у мају.
Техничко име је перигеј-сизигија система Земља-Месец-Сунце. Термин супермесец није астрономски, већ потиче из модерне астрологије.
Повезивање Месеца и са океанским и са “плимама коре” довело је до тврдњи да се феномен супермесеца може повезати с повећаним ризиком од догађаја као што су земљотреси и вулканске ерупције, с тим да нема доказа такве везе.
Нису пронађени докази икакве корелације између супермесеца и великих земљотреса. Без обзира на доказе, било је медијске спекулације да су природне катастрофе – као што је земљотрес и цунами у Тохокуу 2011. и земљотрес и цунами у Индијском океану 2004. – узрочно повезане са 1-2 седмичним периодом око супермесеца.
Велики, земљотрес магнитуде 7,5 који се десио 15 километара североисточно од Kалвердена (Нови Зеланд) 14. новембра 2016. у 0.03 НЗДТ, поклопио се са супермесецом.
Супротан феномен, апогеј-сизигија, називан је микромесец – мада овај термин није толико раширен као супермесец.
(Србија Данас)
