Овог лета, Момчило Стојковић (53) из села Космовац крај Беле Паланке остао је сам на Сувој планини да чува стадо од 170 оваца.
“Сада сам и најмлађи и најстарији овчар на Сувој планини. Овде више никога нема да чува овце”, рекао је Стојковић..
До пре два месеца било их је петорица али су његова четири земљака одустала од тог посла и вратила се кућама. Стојковић је остао сам са своји стадом на 1600 м надморске на превоју Пасарела.
Почео је да чува овце још као седмогодишњак на планини коју је Јован Цвијић назвао “Алпи на југу Србије”. Тада је на пашњацима било на десетине хиљада оваца, крава и коња. Планина је “врвела” од чобана, дрвосеча, кречара и косача.
“Било некада народа колико хоћеш. Сада се деси да никога не сретнем по неколико дана. Некада ми вук дође као гост, иако је штеточина”, рекао је Стојковић.
Превој Пасарела на којој се налази Стојковићева бачија, многи сматрају најлепшим делом Суве планине јер са њега “пада поглед” на читав планински венац и белопланачку котлину.
Непрегледно планинско пространство на коме се смењују само камен и сува трава, на Пасарели је нагло одсечено понором дубоким 1.000 метара.
До превоја се од најближих села може стићи за четири сата хода “козијим” стазама или за сат и по вожње теренским возилима планинским путем који се ни по чему не разликује од пресушеног корита планинске реке.
Стојковић је на бачији сваке године од почетка маја па до Митровдана, 7. новембра.
“Сам чувам овце и ручно их музем. Треба ми за то око сат и 20 минута. Сам првим сир и месим хлеб. Намирнице и све остало што је потребно довози ми из села братанац”, објаснио је он.
На бачији која се налази стотинак метара од самог превоја Стојковић сади кромпир, чува три пса и десетак кокошака, а када падне мрак кућу од пар квадрата осветљава фењером и батеријским лампама, док на транзистору слуша шта се у свету око њега догадја.
“Није ме страх ничега. У планини је сада најбезбеднији живот. Никога нема. Није као доле у вароши где има и лопова и мафије. Овде има дивљачи, али дивљач бежи од човека. Човек је највећа зверка”, казао је Стојковић.
Додао је да планини нема медведа, али има вукова, лисица, шакала и дивљих мачака.
“Има вукова пуно, али су керови ту да бране. Преваре понекад, али ако их керови ухвате зло им се пише. Пушку некад носим, некад не”, рекао је Стојковић.
Више година уназад најчешћи посетиоци Суве планине су планинари и излетници. Двојица правих заљубљеника у природу започела су надомак Пасареле изградњу планинарских домова, док је недавно у том делу планине због снимања музичких спотова боравила и џез група из Ниша.
“Места за пашу има колико вам душа воли, али нико стоку неће да чува. Додуше и нема ко да је чува. Избежа народ из села у градове. Остадоше села као сирочићи, као деца без родитеља”, рекао је Стојковић.
Никада се није женио јер, како је казао, када је у селима било девојака није био заинтересован за женидбу, а после је било касно.
Једина брига која га ових дана мучи, додао је, јесте јесен која долази јер је прошла била једна најстрашнија од свих протеклих које је провео на планини.
“Били су страшни олујни ветрови и хладноћа. У једном дану су се мењала сва четири годишња доба. На једној страни планине је падао снег и лед, а на другој грејало сунце. Нисам знао шта ће да ме снађе кад кренем за овцама”, рекао је Стојковић.
Када се на Митровдан са својим стадом врати у родни Космовац, ; Стојковић ће, као што то ради сваке јесени, задржати 20 јагњади како би обновио стадо, а продаће 20 оваца и сву преосталу јагњад, док ће новац утрошити за куповину кукуруза како би његово стадо имало храну током зиме.
У општини Бела Паланка и општини Гаџин Хан, на чијим територијама се налази највећи део Суве планине, пуно наде полажу у развој планинског туризма и верују да ће успети да људе задрже у сувопланинсим селима.
Председник општине Бела Паланка Горан Миљковић истакао је недавно да општина жели да подстакне мештане да се баве сеоским туризмом и због тога је у плану да у буџету за наредну годину буду предвидјене субвенције за ту намену.
“Хоћемо да повежемо људе који желе да се баве сеоским туризмом и да будемо спона измедју њих и Министарства трговине и туризма. Желимо да помогнемо градјанима да крену у тај бизнис и у оквиру програма прекограничне сарадње и у оквиру програма Европски прогрес”, нагласио је Миљковић.
Општина Гаџин Хан је пре четири година пробила пут од подножја планине са своје стране до места Три локве, које се налази недалеко од Пасареле. а тај једини пут који са заплањске стране води на планину, у Гаџином Хану виде као шансу за развој излетничког и ловног туризма.
Да би привиклли што више људи на планину, општина Гаџин Хан почела је пре три године да организује Видовдански сабор на излетишту Три локве.
kurir.rs
