Бројне студије показале су да понављање молитве и медитација могу да смање психолошки стрес, повишени крвни притисак, успоре ритам срчаних откуцаја и дисања, као и појачају имунитет, односно обрамбене снаге организма.
Веза између духа и тела траје вековима, али као лечење постала је наука. Све до недавно, лекари са Запада удаљили су се од духовности и религиозне вере. Сада захтеви пацијената, заједно са научним студијима које доводе у везу веру са добрим здрављем, полако преобраћају скептичну медицинску заједницу.
Талас недавних испитивања помера зид између цркве и лабораторије. На пример, истраживања показују да људи који одлазе на литургије више од једном недељно, живе у просеку седам година дуже од оних који уопште не иду у цркву.
Испитивања обављена на медицинском факултету америчког Универзитета открила су да људи који једном недељно одлазе у цркву имају мањи ризик да ће бити хоспитализовани из било ког разлога, него они који одлазе у цркву ређе. Ако и буду хоспитализовани, бораве у болници мање времена од оних других.
Вером до уравнотеженог стања
Стотине истраживачких студија доказују везу између вере, побожности и здравља, а навешћемо само неке од резултата до којих се дошло у тим истраживањима. Наиме, старије особе које су себе сматрале религиозним, имале су мање здравствених проблема и физички су боље функционисале него нерелигиозне особе.
Испитаници који су се редовно молили, имали су 70 одсто мањи ризик да ће оболети од срчане коронарне болести.Такође, они који су сматрали религију врло важном и који су редовно одлазили у цркву, знатно ређе су имали повишени крвни притисак и ређе су оболевали од депресије и тескобе.
Kад се организму догађа физичко урушење, тада је духовни раст веома велик. Вера доводи човека у једно уравнотежено стање кад он више не осећа болест као терет.
У амбуланту отвореног срца
Процес излечења може бити у облику прихватања своје ситуације, поступање са собом и другима на један други начин и задржавања осећаја мира за време суочавања са патњом и боли. Вера је допуна медицинског лечења. Болест има физички темељ, међутим, постоји хијерархија: физички ниво, емотивни ниво, интелектуални ниво и духовни ниво. У медицинској пракси пожељан је помак од лечења само болести, према лечењу читаве особе.
Још једном се потврђује да није увек све само у науци, већ постоји и једна друга веза, много дубља од оне коју само на први поглед видимо.
