Некада се рачунало и мерило сасвим другачије него данас. Тадашње мере за дужину, ширину, запремину, тежину итд. више не постоје. Али, још увек се могу чути у појединим крајевима наше земље.
За време Турка главна мера за тежину била је ока, а она се делила на две полоке.
Роба се мерила товаром, а један товар је имао сто ока.
Мера за дужину била је аршин који је бројао 68 сантиметара, а дужина од 12 аршина звала се топ.
Друга мера за дужину која се користила била је растег, а она је подразумевала дужину од краја једне руке до краја друге раширене руке.
Виногради и њиве су мерени великим конопцем који је имао 16 растега, а користила се и мера мотика која је означавала простор који један човек може мотиком да окопа за један дан.
Виноград се мерио и косиром, што је значило колико може један човек да ореже у току једног дана.
Ливаде су се мериле косом, тј. колико косач може за један дан да покоси.
Њиве су мерене ралом, одн. простором који два вола поору за један дан.
Оком се, осим тежине, мерила и запремина, а постојала је још једна запреминска мера која се звала ведро и износила је дванаест ока.
Шиник је служио за мерење жита и имао је десет ока.
Тежина новца одн. његова вредност у турско време мерила се ћесијом. Једна ћесија тј. кеса вредела је петсто гроша, док се шездесет гроша просечно рачунало као један дукат.
Новац се мерио и товаром, тако да један товар блага је садржао 100 хиљада гроша, тј 200 ћесија.
baštabalkana.com
