Da li Srbija kasni za komšijama u pogledu zaštite životne sredine

1
468
Foto: Pixabey

Zaštita životne sredine predstavlja jedan od najvećih zadataka modernog čovečanstva. Posledice koje narušavanje prirodnih ekosistema ima po našu planetu nemerljive su, nepovratne i, najčešće, katastrofalne. Kompleks problema koji se tiču socijalnih uslova, životne sredine i kvaliteta života ljudi međusobno su povezani i direktno se suprotstavljaju zaštiti životne sredine.

Multidisciplinarni pristup koji svaka zemlja treba da usvoji direktno se poklapa sa međunarodnim naporima da se naša planeta očuva. Situacija nije drugačija ni u našoj zemlji. Zagađenost vazduha, reke kojima pliva bujica smeća i zabranjena seča drveća samo su deo problema, koji se naslanja na sve veću urbanizaciju i direktno pogađa sve veći broj stanovnika Srbije, ali i Balkana. U nastavku teksta saznajte da li (i koliko) Srbija kasni za komšijama u pogledu zaštite životne sredine.

Zakon o zaštiti životne sredine – glavne odredbe i ciljevi

S obzirom na to da se pod očuvanjem životne sredine sredine podrazumeva očuvanje zdravlja ljudi i održavanje različitosti ekosistema, plodnost zemljišta i očuvanje ekološke stabilnosti prirode, količine i kvaliteta prirodnog bogatstva, napori da se zaštiti životna sredina regulisani su brojnim zakonima, propisima i dekretima.

Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije uređuje integralni sistem zaštite životne sredine koji se sastoji od mera, uslova i instrumenata za:

  1. održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;
  2. sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.

Pomenuti član 2 Zakona o zaštiti životne sredine Republike Srbije targetira glavne probleme i definiše ciljeve koje naša zemlja treba da ostvari kako bi se zagađivanje životne sredine smanjilo, regulisalo i, u što većoj meri, saniralo.

Najveće prepreke na tom putu su nedostatak potrebnih finansijskih sredstava, instrumenata koji obezbeđuju potrebne kvantitativne i kvalitativne podatke, kao i u činjenici da ovaj deo Evrope već kaska za ostalim zemljama zbog nepovoljne socio-ekonomske situacije u poslednjih nekoliko decenija.

Prema podacima iz Evropske unije, jedna zemlja bi na godišnjem nivou za zaštitu životne sredine trebalo da izdvoji oko 15 milijardi evra. Zaštita životne sredine u Srbiji nije dobila toliki udeo iz budžeta, pa je tako u našoj zemlji u 2019. godini za to predviđeno oko 50 miliona evra.

Koji su najveći zagađivači vazduha u Srbiji?

Kada je u pitanju zaštita životne sredine Srbija kao glavne zagađivače vazduha detektuje elektrane i toplane. Pored ovih energetskih objekata koji koriste ugalj kao glavno sredstvo “napajanja”, na redu su i drumski saobraćaj, industrijska proizvodnja i ložišta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji godišnje umre više od 6.000 ljudi, pa je problem zagađenosti opipljiv i direktno utiče na nepovoljnu sliku o zaštiti životne sredine.

Kao glavni gradovi-zagađivači u našoj zemlji izdvajaju se Subotica, Bor, Pančevo, Smederevo, Valjevo, Kosjerić, Niš i Užice. Svaki od ovih gradova poznat je po nekoj od “teških industrija” koje u velikoj meri utiču na kvalitet vazduha u gradu i okolini. 

Životna sredina se zagađuje i usled ubrzane industrijalizacije, dosta se gradi, a uništavaju se i rečni ekosistemi. Slučajevi mini hidrocentrala koji menjaju rečne tokove brzih planinskih reka utiču na to da zaštita životne sredine dobije još jednog protivnika. Sve veće korišćenje prirodnih resursa i ostavljanje smeća i zagađenja zauzvrat utiču na nepovoljnu ekološku sliku Srbije i regiona.

Stari automobili kao uzrok zagađenosti vazduha

U Srbiji je više od 30 odsto automobila starije od 15 godina, dok je samo prošle godine uvezeno preko 140 hiljada vozila, od kojih su polovina sa “Euro 3” motorima ili su stariji od 14 godina. Poređenja radi, najrazvijenije zemlje Evrope kao standard nameću “Euro 6” ili “Euro 7” klase motora, pa je tako starost automobila veliki protivnik zaštite životne sredine. 

Emisija štetnih gasova i loše stanje vozila koja na kraju često završe kao delovi za stare automobile nisu boljka samo u Srbiji, jer se i komšiluku, a posebno u Bosni i Hercegovini, uvoze inostrani polovnjaci sa “Euro 3” ili “Euro 4” motorima i starosti veće od deset godina. Pored negativnih uticaja na kvalitet vazduha, takva vozila utiču i na bezbednost samog saobraćaja, pa je njihovo regulisanje i više nego poželjno.

Ukoliko Ministarstvo zaštite životne sredine sprovede u delo nameru da obustavi uvoz starih polovnjaka, to će značiti da će prizori golfa četvorke, fijat punta ili reno megana na našim ulicama biti sve ređi

Primorske zemlje u susedstvu bore se sa otpadom u moru

Jadranska obala Crne Gore, Slovenije i Hrvatske često je naslikana kroz prizmu nasmejanih turista i peščanih plaža. Ipak, postoji i druga, manje čista, strana medalje. Ogroman problem sa plastičnim otpadom direktno utiče na genofond vodenih životinjskih i biljnih vrsta, a najveći deo tog otpada na kraju završi na kopnu.

Inače, mikroplastika i otpad u moru predstavlja ogroman problem na čitavom nivou Starog kontinenta, pa su tako zajedničke akcije među susednim zemljama jedan od načina da se podigne svest zajednice i da se na pravi način pristupi rešavanju takvog problema. 

Izveštaj UN o zagađenosti vazduha širom Zapadnog Balkana

Izveštaj programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) pokazao je da postoji alarmantan nivo zagađenosti vazduha u većim gradovima Zapadnog Balkana. Negativne posledice koje se javljaju usled povišenog nivoa zagađenosti vazduha direktno utiči na životni vek, posebno zbog zavisnosti od uglja u proizvodnji struje od koje “pati” čitava region. 

Izveštaj je pripremljen u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji, Albaniji, Bosni, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Podaci na osnovu kojih su doneti zaključci iz izveštaja zasniva se na posmatranju, odnosno proučavanju kvaliteta vazduha za minimum 274 dana godišnje.

Tehnološka zaostalost u odnosu na Zapadnu Evropu ogleda se i u nedostatku pristupa savremenim izvorima obnovljive energije. Kako se u izveštaju navodi, stanovništvo našoj zemlji i navedenim susednim zemljama izloženo je koncentracijom vazdušnog zagađenja koja je do pet viša od one koja je određena na nacionalnom nivou, kao i na nivou Evropske unije.

Zastareli načini dobijanja energije

Pomenutih pet zapadnobalkanskih zemalja i dalje koriste elektrane na ugalj. Petnaest aktivnih elektrana na ugalj su neki od glavnih krivaca za znatne količine sumpor dioksida, azotnog oksida, prašine i sitnih čestica koja se nalaze u vazduhu. 

Izveštaj dalje navodi da čak 88 odsto od 7,3 miliona zgrada u našem regionu koriste decentralizovane sisteme grejanja koji neefikasno koriste energiju. Isti izveštaj navodi da je u 18 analiziranih gradova zagađenje vazduha uzrok znatnog broja prevremenih smrti. Zagađenost vazduha smanjuje životni vek za skoro jednu i po godinu, do je procenat smrtnih slučajeva od zagađenja između 15 i 19 odsto na pomenutom području.

Evropske norme i nacionalni standardi nalažu da dnevna ograničenja izloženosti česticama čađi ili drugim materijama ili PM10 (čestice prašine manje od 10 mikrometara koja se sastoji od smeše čađi, dima, prašine i kiseline), bude nekih 35 dana godišnje. Ipak, u Izveštaju UN-a se navodi da su u posmatranim balkanskim zemljama građani ovim štetnim česticama izloženi između 120 i 180 dana godišnje. 

Poglavlje 27 – postizanje evropskih standarda u zaštiti životne sredine

Ono što je, takođe, zajedničko velikom broju zemalja u regionu jeste želja da postanu deo Evropske unije. Dug i iscrpljujuć put otvaranja i zatvaranja poglavlja, pregovora i ispunjavanja zahteva Unije ne zaobilazi ni odredbe koje se tiču zaštite životne sredine.

Poglavlje 27 u procesu pregovora sa EU tiče se promocije održivog razvoja i zaštite životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Politika Evropske unije zasnovana je na preventivnoj akciji, borbi protiv ekološke štete na samom izvoru, zajedničkog odgovornosti, kao i načelu “zagađivač plaća” i integraciji zaštite životne sredine u druge politike Evropske unije.

Na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji, pred balkanskim zemljama stoji mnogo prepreka. Čak i bez tog procesa pristupanja najvećoj naddržavnoj organizaciji na prostoru Evrope, jedan od najvećih problema koji utiče na kvalitet života i u velikoj meri definiše dalju budućnost Srbije i njenih komšija jeste zaštita životne sredine i borba za očuvanje prirode i njenog bogatstva.

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime