Најгосподскија међу градским пијацама: Нема ко у Београду не зна где сви путеви Врачара воде

0
431

Најбоље снабдевена, најпопуларнија и највећа пијаца у престоници где пазаре не само Врачарци, већ и они из других делова града, а у дане викенда чак и они понеки Новобеограђани и Земунци ушушкана је у срцу Врачара на углу Његошеве и Максима Горког.
Изграђена на Каленића гувну давне 1926. године, по затварању прве београдске, Велике пијаце, име је добила по предратном београдском богаташу и добротвору Влајку Каленићу.
Влајко Каленић рођен 1851. године био је београдски обућар и економ и један од познатих задужбинара и добротвора престонице. Имање Каленића гувно, на којем је подигнута пијаца, наследио је од свог оца познатог папуџије,па завештао и поклонио Београду. Пијаца већ скоро читав век носи име овог донатора, радног и скромног човека.

Закупци тезги одвајкада су прави пољопривредни произвођачи, а продајно место на пијаци Каленић деценијама уназад се преноси са колена на колено , заједно с репутацијом – зна се ко прави најбољи мед, ко доноси сир са босиљком из далеког села, која породица узгаја парадајз који и даље има „онај прави укус парадајза“, која бака ће ти увек понудити да пробаш колач . Ако има ко ово не зна, радо ће те сви упутити и дати препоруку на лицу места. У шали се често каже да у царству Каленић пијаце можеш да нађеш буквално све, чак и еликсир младости или љубав свог живота.
Због добре позиције у централној градској општини има највећи туристички потенцијал, а добра и разноврсна понуда допринела је титули – „градскије, односно господскије од свих пијаца у граду“.
Пијачне тезге смештене су на троугластом платоу између двеју улица, окруженог низом малих продавница, пекара и цвећара. Понуде су разноврсне- воће и поврће, сир и кајмак, мед, риба. Тамо је и посластичарница на отвореном, неизоставне казанџије и ковачи…Највише је оних који препродају робу из неких давних времена , али има И оних где се може наћи модерна гардероба.. Већина Београђана има „свог“ продавца од поверења за сваки од производа.

Pročitajte i  Богата понуда домаће хране: Kaраван зимнице овог викенда "путује" на пијацу Палилула
Каленић у доба пандемије

Каленић је место да се чује добар виц или нови трач, да се оговарају политичари и фудбалери или одигра партија шаха. У свом пуном сјају пијаца је између 8 и 14 сати, а највећа гужва је, наравно, викендом. Статистичари кажу да пијаца ударним данима, петком и суботом, подмири потребе скоро 150.000 људи.

Временом је постала место где се сусрећу млади и стари, богати и сиромашни, образовани и мање образовани, градске госпође и вредне сеоске жене, а сви долазе да нешто купе или продају и да чују најсвежије вести са градског асфалта
Ова пијаца неизоставни је део живота Врачараца. Без ње ни Врачар не би био оно што јесте и остале београдске пијаце изгубиле би меру поређења и препознатљивости.

Pročitajte i  Ретка слава међу Србима: Данас обележавамо ВАЖНОГ СВЕЦА коме се клања цела Европа

Инспирација и извор носталгије Моме Капора

Каленић пијаца нашла је своје место и у Капоровој мисли и речи. “Она је последња оаза здраве хране у загађеној и трулој Европи и последњи бастион здраве политичке мисли. Каленић пијаца је београдска агора где многи мудрац, осим сто продаје сира, уме да реши и неки од гурућих светских и унутрашњих проблема. “, говорио је.
Осим што је уживао у бојама и мирисима омиљене му пијаце Момо Капор волео је и да цитира понеку од мудрих жена са Каленића.
“Коме још треба да се вози авионом, питају се Каленић-бабе. Авионом се возе само курве и амерички шпијуни, налазећи одмах и одговор са којим се Момо беспоговорно слаже. Нема тог вискија на овом свету, тих пријема и путовања, који би могли да замене само један поглед на последњи здрави парадајз у Европи попрскан искључиво јутарњом српском росом. Нема те белосветске балерине или глумице за којом бих се окренуо поред честитих и мудрих жена Каленића. Верујте вашем чика Моми на реч.“. писао је.

Pročitajte i  Савети Баба Ванге за срећу и благостање: Ево шта да радите ако желите НОВАЦ и успех

Влајко Каленић- Добротвор и мецена студената

Познати предратни богаташ Влајко Каленић је 1907. године сву своју имовину завештао у добротворне сврхе, а након његове смрти формиран је „Фонд Влајка Каленића, обућара и економа из Београда“ који је помагао и дан данас помаже сиромашним ученицима, али и хуманитарним и културним установама. У Светогорској улици налази се његово здање у оквиру кога се издају 32 стана, а приход од закупа намењен је за усавршавање и школовање студената, баш како је то својим тестаментом, Влајко оставио у аманет..

Ускоро пун век од отварања

1. новембра 1926. године ова, једна од три најстарије београдске пијаце које и данас постоје, свечано је отворена. Имала је 2.819 квадратних метара корисне површине и укупно 44 продавнице, од тога за продају месних производа 20, рибе 2, млечних производа 2, хлеба 2, јаја 3 и воћа и поврћа 15.

Највећи престонички пазар

Каленић пијаца три пута је већа од Палилулске пијаце, скоро дупло од Ђерма и око 40% од пијаце Зелени Венац. Својим капацитетима Каленић превазилази потребе матичне општине и може да снабдева дупло већу општину, мада је њено даље ширење фактички немогуће.

Богата понуда на Каленић пијаци
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име