Najgospodskija među gradskim pijacama: Nema ko u Beogradu ne zna gde svi putevi Vračara vode

0
749

Najbolje snabdevena, najpopularnija i najveća pijaca u prestonici gde pazare ne samo Vračarci, već i oni iz drugih delova grada, a u dane vikenda čak i oni poneki Novobeograđani i Zemunci ušuškana je u srcu Vračara na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog.
Izgrađena na Kalenića guvnu davne 1926. godine, po zatvaranju prve beogradske, Velike pijace, ime je dobila po predratnom beogradskom bogatašu i dobrotvoru Vlajku Kaleniću.
Vlajko Kalenić rođen 1851. godine bio je beogradski obućar i ekonom i jedan od poznatih zadužbinara i dobrotvora prestonice. Imanje Kalenića guvno, na kojem je podignuta pijaca, nasledio je od svog oca poznatog papudžije,pa zaveštao i poklonio Beogradu. Pijaca već skoro čitav vek nosi ime ovog donatora, radnog i skromnog čoveka.

Zakupci tezgi odvajkada su pravi poljoprivredni proizvođači, a prodajno mesto na pijaci Kalenić decenijama unazad se prenosi sa kolena na koleno , zajedno s reputacijom – zna se ko pravi najbolji med, ko donosi sir sa bosiljkom iz dalekog sela, koja porodica uzgaja paradajz koji i dalje ima „onaj pravi ukus paradajza“, koja baka će ti uvek ponuditi da probaš kolač . Ako ima ko ovo ne zna, rado će te svi uputiti i dati preporuku na licu mesta. U šali se često kaže da u carstvu Kalenić pijace možeš da nađeš bukvalno sve, čak i eliksir mladosti ili ljubav svog života.
Zbog dobre pozicije u centralnoj gradskoj opštini ima najveći turistički potencijal, a dobra i raznovrsna ponuda doprinela je tituli – „gradskije, odnosno gospodskije od svih pijaca u gradu“.
Pijačne tezge smeštene su na trouglastom platou između dveju ulica, okruženog nizom malih prodavnica, pekara i cvećara. Ponude su raznovrsne- voće i povrće, sir i kajmak, med, riba. Tamo je i poslastičarnica na otvorenom, neizostavne kazandžije i kovači…Najviše je onih koji preprodaju robu iz nekih davnih vremena , ali ima I onih gde se može naći moderna garderoba.. Većina Beograđana ima „svog“ prodavca od poverenja za svaki od proizvoda.

Pročitajte i  Izvor lekovite vode kod crkve Svete Petke na Kalemegdanu: Vernici ovde hrle po isceljenje
Kalenić u doba pandemije

Kalenić je mesto da se čuje dobar vic ili novi trač, da se ogovaraju političari i fudbaleri ili odigra partija šaha. U svom punom sjaju pijaca je između 8 i 14 sati, a najveća gužva je, naravno, vikendom. Statističari kažu da pijaca udarnim danima, petkom i subotom, podmiri potrebe skoro 150.000 ljudi.

Vremenom je postala mesto gde se susreću mladi i stari, bogati i siromašni, obrazovani i manje obrazovani, gradske gospođe i vredne seoske žene, a svi dolaze da nešto kupe ili prodaju i da čuju najsvežije vesti sa gradskog asfalta
Ova pijaca neizostavni je deo života Vračaraca. Bez nje ni Vračar ne bi bio ono što jeste i ostale beogradske pijace izgubile bi meru poređenja i prepoznatljivosti.

Pročitajte i  Običaji na Blagu Mariju: Praznik posvećen ženama! Evo šta treba ispoštovati na ovaj dan

Inspiracija i izvor nostalgije Mome Kapora

Kalenić pijaca našla je svoje mesto i u Kaporovoj misli i reči. “Ona je poslednja oaza zdrave hrane u zagađenoj i truloj Evropi i poslednji bastion zdrave političke misli. Kalenić pijaca je beogradska agora gde mnogi mudrac, osim sto prodaje sira, ume da reši i neki od gurućih svetskih i unutrašnjih problema. “, govorio je.
Osim što je uživao u bojama i mirisima omiljene mu pijace Momo Kapor voleo je i da citira poneku od mudrih žena sa Kalenića.
“Kome još treba da se vozi avionom, pitaju se Kalenić-babe. Avionom se voze samo kurve i američki špijuni, nalazeći odmah i odgovor sa kojim se Momo bespogovorno slaže. Nema tog viskija na ovom svetu, tih prijema i putovanja, koji bi mogli da zamene samo jedan pogled na poslednji zdravi paradajz u Evropi poprskan isključivo jutarnjom srpskom rosom. Nema te belosvetske balerine ili glumice za kojom bih se okrenuo pored čestitih i mudrih žena Kalenića. Verujte vašem čika Momi na reč.“. pisao je.

Pročitajte i  Posni ručak, na vodi: Od čorbe do glavnog jela - 7 recepata za celu nedelju

Vlajko Kalenić- Dobrotvor i mecena studenata

Poznati predratni bogataš Vlajko Kalenić je 1907. godine svu svoju imovinu zaveštao u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“ koji je pomagao i dan danas pomaže siromašnim učenicima, ali i humanitarnim i kulturnim ustanovama. U Svetogorskoj ulici nalazi se njegovo zdanje u okviru koga se izdaju 32 stana, a prihod od zakupa namenjen je za usavršavanje i školovanje studenata, baš kako je to svojim testamentom, Vlajko ostavio u amanet..

Uskoro pun vek od otvaranja

1. novembra 1926. godine ova, jedna od tri najstarije beogradske pijace koje i danas postoje, svečano je otvorena. Imala je 2.819 kvadratnih metara korisne površine i ukupno 44 prodavnice, od toga za prodaju mesnih proizvoda 20, ribe 2, mlečnih proizvoda 2, hleba 2, jaja 3 i voća i povrća 15.

Najveći prestonički pazar

Kalenić pijaca tri puta je veća od Palilulske pijace, skoro duplo od Đerma i oko 40% od pijace Zeleni Venac. Svojim kapacitetima Kalenić prevazilazi potrebe matične opštine i može da snabdeva duplo veću opštinu, mada je njeno dalje širenje faktički nemoguće.

Bogata ponuda na Kalenić pijaci
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime